„Jedan pogrešan korak“ je definitivno jedan od najboljih domaćih trilera koje sam ikada pročitao. Njegovom autoru Marku Popoviću možemo iz sveg srca čestitati na zaista maestralno zamišljenoj peripetiji i mozgolomki od radnje koja zahteva duboku koncentraciju. Ovaj krvavi krimi-triler ne pokušava da

Sofi Kinsela je izgradila karijeru stvarajući dopadljive likove koji su pomalo opsesivni. Prvo se pojavila kupoholičarka koja nikada nije naišla na karticu čiji maksimum nije mogla da pređe, za njom je usledio niz junakinja koje bi se mogle nazvati radoholičarkama. A sada je pred nama Fiksi Far, „po

Detektiv Maks Vulf, njegova šefica, viši inspektor Pat Vajtstoun i koleginica Džoj Adams pozvani su nakon što je mlada majka, Džesika Lajl, oteta iz svog automobila kad je ulazila na privatan posed na kom je živela. Njen sinčić je ostavljen u autu, nepovređen.   Ovo neće biti jednostavan slučaj, jer

Romanom „Bela hrizantema“ odaje se počast korejskim „ženama za utehu“ – ženama koje su japanske okupacione snage primoravale  na seksualno ropstvo tokom Drugog svetskog rata. U svom debitantskom romanu Meri Lin Brakt, autorka korejsko-američkog porekla sa prebivalištem u Londonu, istražuje kakve je

Posle razočaranja koje sam osetio pročitavši „Policiju“ i „Žeđ“, prethodna dva romana iz ovog serijala, moram priznati da me radnja, atmosfera i likovi novog nastavka podsećaju na ranije romane o Hariju Huleu, kao što su recimo „Spasitelj“ ili „Crvendać“, zbog kojih je Nesbeov protagonista postao je

Mario Vargas Ljosa unosi među svoje savremenike izvesnu nelagodu koja se može uporediti sa onom koju je Tomas Man svojevremeno unosio među svoje. U svakom postupku ovog peruanskog autora ogledaju se težnja za savršenstvom i veština postignuta vrednim radom i zadivljujućim strpljenjem. Njegov besprek

„Ideali prosvećenosti su plodovi razuma, premda su uvek u sukobu sa drugim poljima ljudske prirode: lojalnošću plemenu, poštovanjem autoriteta, magijskim promišljanjem...“, piše Stiven Pinker u svojoj knjizi „Prosvećeni svet“, koju je kod nas objavila Laguna. Razloge za podsećanje na ideale prosveti

Nakon romana „Tiho teče Misisipi“ pisac Vladimiri Tabašević je u postjugoslovensku književnost, ufam se uporno da takvo što postoji, ušao razvalivši nogom baglame na vratima koja na pragu ove literature stoje. Ne želim ulaziti sada u podrobnije tumačenje estetike tog poduhvata, da li je bilo direktn