Samoubistvo je uvek stravično nasilan čin. To je smrt koja ostavlja pustoš u dušama ostavljenih. Da li pisanje o tome ima terapeutski efekat tema je za razmišljanje, ali činjenica je da je Dejvid Van na osnovu tog iskustva stvorio jedno izuzetno upečatljivo – a povremeno i šokantno – književno delo.

Briljantno zabavna metafikcija o nestabilnosti istorije i stvarnosti iz pera priznatog portugalskog autora. Ovog puta Saramago nam priča priču o korektoru, Raimundu Silvi, sredovečnom usamljeniku koji nema drugog života sem posla – sve dok njegov zanos kompleksnim istorijskim radom (o opsadi Lisabon

Sofi Kinsela nam je spremila jedan pravi osvežavajući koktel smućkan od jedne šašave junakinje, njene budalaste sestre, još budalastijeg brata, jednog bivšeg momka, jednog zgodnog neznanca šumskih očiju, šareni koktel koji je zaslađen sa malo romanse, začinjen sa par suza, malo smeha i mnogo zavrzla

S vremena na vreme naiđemo na knjige u čije se likova zaljubimo na prvim stranicama, a čija nas romansa ostavi sa širokim osmehom. „Zajedno u stanu“ je upravo jedna od takvih knjiga. Oduševljena sam! Tifi i Leon dele jednosoban stan. Ona radi danju, on noću. Ona spava s leve strane, on sa desne. Nep

Luk od Sare-devojčice do Sare-devojke proteže se na kratak vremenski period i nije presudno obeležen prelomnim životnim događajima koji se ispredaju oko junakinje, već gorepobrojanim činiocima, koje ipak prate i Sarino prvo zaljubljivanje i prva menstruacija, najavljena već na uvodnim stranicama rom

Tom Gejts očajnički želi da dobije bedž ĐAK-ZVEZDA. Markus Meldru ga ima. I ne prestaje da gnjavi o tome. Da li će Tom uspeti da dobije bedž dok napolju pada sneg (URA!), čeka ga domaći (uzdah) a tu je i grozni Markus (dupli uzdah) sa kojim treba da izađe na kraj? Ovo je urnebesno zabavan šesti nast

Neke knjige su prosto previše važne da ne budu pročitane. Sve češće se pojavi delo – bila to knjiga, film ili nešto drugo – koje je od društvenog značaja i ne sme da se previdi. Knjiga Glena Grinvalda „Bez skrovišta – Edvard Snouden, NSA i američka država nadzora“ je upravo takvo delo. Nije tipično

Roman Elvedina Nezirovića nikako nije roman koji se čita „na dah“, kao što sam ga ja pročitao. Suviše je dragoceno štivo da bi se prema njemu odnosili potrošački. To sam shvatio nekih mesec dana po čitanju. Osećao sam se čudno. Nisam ispoštovao vrhunskog autora. Nisam „kucao“ svako slovo pojedinačno