Margaret Atvud je autorka kojoj godinama držim palčeve da dobije Nobelovu nagradu, i nadam se da neću morati još dugo. „Sluškinjina priča“ slovi za njeno najbriljantnije delo, ja sam je pak čitala pitajući se gde je tu Margaretin narativ kakav poznajem. Ko god želi da shvati zašto Margaret apsolutno

U ranom 18. veku, Otomansko carstvo je imalo relativno miran odnos sa Evropom, a sve iznijansiranija klasna podela rezultirala je pobunom janičara. Ovaj period nazvan je „doba lala“ zbog velike popularnosti lala u Istanbulu, a tada su počeli da se javljaju i mnogi moderni pronalasci poput štamparske

Dvadesetih godina XX veka, mlade žene su čitale Ficdžeralda kao da je reč o nekakvim uputstvima za upotrebu. Novine i časopisi su izveštavali o ženama koje gutaju stranice njegovog debitantskog romana u kom opisuje novu i veoma živopisnu pojavu: flaperke. Još uvek u ranim dvadesetim godinama, Ficdže

Autorka nam donosi sjajno izgrađenu misteriju o zapaljenoj kući iz koje saznajemo mnogo toga o majčinstvu i izvlačimo mnoge pouke. U mestu Šejkers Hajts, Ohajo, jednom od prvih planski naseljenih zajednica u Americi, najviše se cene red i sloga. Američka spisateljica azijskog porekla, Selest Ing, ko

Kada morate da čekate godinu dana do objavljivanja nastavka serijala koji veoma volite, desi se da vas savladaju očekivanja. Imate na raspolaganju mnogo vremena da razmišljate o tome šta vam je „potrebno“ u priči ili da zacementirate svoje teorije. Zapravo, lako se može desiti nastavak bude ravan kn

Robert Heris je na sigurnom tlu u ovom briljantnom špijunskom romanu o Čemberlenovom poslednjem pokušaju političkog pregovora sa Hitlerom. U pitanju je jedna od fotografija koja je odredila dvadeseti vek: Nevil Čemberlen izlazi iz aviona iz Minhena u septembru  1938, steže papir koji je Hitler potpi

Ovu knjigu i Nemci i Poljaci smatraju klasikom. Roman Gintera Grasa o rodnom gradu Gdanjsku uspeo je da isprovocira mnoge – ali i da osvoji Nobelovu nagradu. Priznaću vam nešto: nemački jezik sam najvećim delom naučio dešifrujući „Limeni doboš“. Slabo poznat jezik, polupoznati predeli, očaravajući o

Možda je naslov mogao glasiti „Starac i Venecija“, ili pak „Starac i Adrijana“ – ali, pošto se Ernest Hemingvej u vreme kad je upoznao svoju poslednju veliku ljubav nije uopšte osećao kao starac na zalasku života, nego je tek nakon sudbonosnog susreta dobio inspiraciju za stvaranje novih dela, stoga