Jedan od postulata naučne fantastike jeste da se iz bogatstva mašte odlazi u razvoj dobro uspostavljenih naučnih činjenica vezanih za moguća dostignuća. Samim tim, neka dela više nisu samo plod ljudske kreativnosti, već i razvijene postojeće ideje koje neočekivano mnogo govore o složenim posledicama

Mimo ovog mu istupa u svet književnosti bestselerskog podtipa, kanda i zauvek će prva asocijacija na pomen Žana Renoa ostati njegova impresivna glumačka karijera na filmu. A njegov roman prvenac „Ema“ (prevela Gordana Breberina, objavila Laguna) sasvim prirodno i skladno pravi jasne reference na fil

Roman „Bekos“ Enesa Halilovića katkad ima obličje tvrđave. Ona se gradi na uzvišenom mestu: tamo gde nema magle i mraza. Daleko od močvara. One donose mirise uginulih zmija. Zid joj je širok taman toliko da dva nenaoružana vojnika, idući u susret jedan drugome, mogu lako da se mimoiđu. Autor se pita

Moj stariji kolega i, da se pohvalim, prijatelj Nebojša Jovanović (1963, Loznica) prisutan je već decenijama i u našoj matičnoj disciplini, ali i u književnosti. O Nebojšinim istoriografskim delima nekom drugom prlikom. Sada nekoliko reči o Nebojši Jovanoviću kao romanopiscu. Do sada je objavio tri

Ove nedelje predlažemo roman „Slika s morem“ Fredrika Bakmana u izdanju Lagune zbog kojeg je u stranoj štampi dobio epitet „savremenog Dikensa“. Dok je leto još u punom jeku, pravo je vreme da uronite u priču koja spaja umetnost i prijateljstvo i koja ostaje u nama dugo nakon poslednje pročitane str

Kad maleni brkati Gal Asteriks iz čuturice nagrne koji gutljaj čarobnog napitka, on samo poskoči i uleti među stotine legionara koje razbaca na sve strane. To pićence u velikom kazanu muti mudri druid Getafiks, a ono instant daje snagu hrabrom Galu da razgrće Cezarove legije. U stvarnosti su legije

Kada se nakon čitanja konačno sklope stranice ovog romana, kao asocijacija, doplivaju stihovi Duška Trifunovića:   … samo će gresi kada budem pao biti samo moji – sve je drugo tuđe.   Teško je napisati osvrt na krimi triler bez otkrivanja radnje, pa ako neki prstohvat riječi nenamjerno i procuri otk

„Priču o Desperou“, pripovest o mišu, princezi, supi i kalemu konca, napisala je Kejt Dikamilo. Mali miš po imenu Despero, koji se rodio otvorenih očiju i sa ogromnim ušima, glavni je lik ove priče. Ako niste znali, veoma je čudno za jednog miša da se rodi otvorenih očiju. A takođe je čudno i da jed