Zašto neki ljudi imaju sposobnost da se lako odbrane od virusa ili prehlade? Kako monasi u dubokoj meditaciji kontrolišu temperaturu svog tela, čak i u ledenoj vodi? Nadvladavanje materije umom uobičajeni je refleksni odgovor na takva pitanja, ali mnogo preciznija fraza bi mogla da glasi „um u mater

Autor Reza Aslan u svojoj knjizi „Bog - Ljudska istorija“ razmatra istoriju pojma božanstva i naučnu literaturu koja se bavi tom temom. Istovremeno se osvrćući i na sopstveno duhovno putovanje i preispitivanje, autor zaključuje: „Mi smo oblikovali boga prema našoj slici, a ne obrnuto. A u toj istini

Gari Džon Bišop nedvosmisleno jasno kaže: „Trenutno živiš život kakav želiš da živiš, sviđao ti se on takav ili ne“. Bišop navodi da je naš mozak pobednički nastrojen, zato mi prirodno i na podsvesnom planu delujemo u tom pravcu, jer na taj način podržavamo sliku koju imamo o sebi samima – iako ta s

Motiv oprosta provlači se kroz sve tekstove napisane nakon rata – one suvisle tekstove, jasno. Ovaj smo žanr nekritički preuzeli od Zapada, gdje se, kako piše Nezirović u romanu „Ništa lakše od umiranja“, odvio Vergangenheitsbewältigung, to jest suočavanje s prošlošću, našim svijestima potpuno stran

Nekad beše kanadski trash metal bend ikoničnog imena Razor. Bio je taj bend tu i tamo popularan, u jednom krugu poštovalaca besnog andergraunda. Nosili su ti poštovaoci majice, kačkete, aplikacije s nazivom svojih favorita. Sećam se, na zidu jednog groblja u gradu Zrenjaninu, i tamo se moglo videti

„Kako bismo uživali u životu, ne smemo u tome da preterujemo“, piše Benedikt Vels u romanu. Međutim, njegov narator, Žil Monro, muči se sa ovim savetom. Nakon što se probudio posle motociklističke nesreće 2014, potpuno dezorijentisan, počinje da ponovo da sagledava „različite trenutke moje prošlosti

Ništa me ne obraduje više od pojave novog uzbudljivog skandinavskog krimi romana u knjižarama. „Sasvim obična porodica“ se zato nalazila u samom vrhu spiska knjiga čije sam objavljivanje sa nestrpljenjem očekivala ove godine. Kada sam je se konačno dočepala, nisam mogla da je ispustim iz ruku. Od ta

Na početku romansijerske pustolovine Dragana Velikića beše Pula, stvarno-imaginarno središte i neka vrsta zaštitnog znaka njegove spisateljske pasije. Od „Via Pule“ (1988) do „Bonavie“ (2012) i „Islednika“ (2015) u ovoj prozi stiže se, međutim, via Singidunum. Jer ta kapija Azije s koje se jasno nas