Gledam u naslov koji sam odlučio da dam ovom tekstu i razmišljam kako bi mogao da ga ubije, a opet nemam volje da ga menjam. Dopada mi se. Zato što stvarno postoje dosadne knjige, ne nužno dosadnih autora, koje umeju tako da legnu ponekad. Meni lično najviše u periodu godine kad sunce u podne počne

Ova knjiga ne govori samo o tome kako uzgajati biljke i cveće već i o tome kako negovati odnose, posebno porodične, kako bi ljubav između roditelja i dece, braće i sestara, između roditelja i njihovih roditelja, rasla i razvijala se. Pre nego što su se srele, Viola i Iris su osećale da im je nešto o

Sećanja prvog novovekovnog srpskog kralja Milana Obrenovića IV zapravo su vešta kompilacija pisama, dokumenata, izveštaja i sećanja, koje je nepoznati nemački autor (na koricama knjige nema imena autora, već umesto potpisnika stoji samo crtež krune bez ikakvih drugih napomena), po sopstvenim rečima

Roman „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić, dobio je nagradu ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu za najbolju knjigu za decu. U obrazloženju žirija piše: „Roman odrastanja Sonje Ćirić karakterišu veština strukturiranja i polifonijsko pripovedanje. Posebno važna ideja ove knjige, utoliko značajnija š

Pre Meidži reforme, u Edu (današnjem Tokiju) zvukom zvona bio je obeležavan početak svakog sata. Sati su nosili imena životinja iz kineskog zodijaka: bivo je imao svoj sat, ali i pacov, petao, konj, itd. Dužina sati menjala se sa godišnjim dobima: sati zimskih dana bili su kraći od letnjih, a noćni

Često sa prozora stanova dostojanstveno i sa visine misteriozne orhideje gledaju na prolaznike. Izgledaju kao nesrećno parče divljine sticajem čudnih okolnosti nasukano u našim skučenim domovima. Pomalo su hladne, pomalo bajkovite. Teško ih je održavati, a lako vode ljude u ludilo. Oni koji ih vole,

Ovaj vešto napisani roman genijalan je spoj besmislenog užasa i zajedljivog humora o životu u gradu koji je razoren ratom i u kome je nasilništvo postalo normalna pojava. Čas jeziv, čas nadrealan, roman „Frankenštajn u Bagdadu“ obezbedio je Ahmedu Sadaviju internacionalnu nagradu za najbolji arapski

Junakinje Trejsi Ševalije nisu tipične heroine istorijskih romana i upravo to – u kombinaciji sa dobro proučenim periodom o kome piše i fantastičnim osećajem za tajne čežnje i želje svojih likova – čini ovu autorku jednom od onih koje uvek rado čitam. Nisu mi svi romani autorke „Devojke sa bisernom