Frankopan tvrdi da se najvažnije odluke u današnjem svijetu ne donose u Londonu, Parizu, Berlinu, nego u Pekingu, Moskvi, Teheranu, Rijadu, Delhiju, Islamabadu, Ankari... „Putevi svile: Sadašnjost i budućnost sveta“ i „Novi putevi svile: Nova istorija sveta“ dvije su knjige engleskog istoričara Pite

Zainteresovao sam se za avione, detaljnije i pažljivije i pre nego sam prvi put kročio i u jedan, možda baš zbog toga, iz onog poznatog straha, a onda sam se zaljubio, i u letenje, i u emisije i tekstove o istima, što me uvek podseti na činjenicu da sam odrastao u seocetu koje je, za razliku od ovog

Knjiga Reze Aslana „Bog – ljudska istorija“ namenjena je čitaocu koji želi da nađe odgovore na neka bitna pitanja čovekove duhovnosti i da sazna kako je tokom više od 100.000 godina ljudski rod tragao za božanstvom u čiju će svemoć verovati. Aslan je autor mnogih knjiga o istoriji religije ili o rel

„Umetnici su najdosadniji ljudi na svetu. Umetnici s aurom starih majstora, zanatlija. Zlatno vreme Starog sajmišta. Šetnja preko Brankovog mosta, i tako se živelo decenijama. Onda su došli mlađi, divlji, neukrotivi. Pogodovale su turobne osamdesete. Nešto se u svima iščašilo. On je sebe programirao

Cilj nove knjige Ivana Ivačkovića nije da samo prepriča sadržaj ploča koje su Azra i Džoni Štulić objavili u periodu 1980–1997, već da redefiniše savremeno razumevanje koje post-jugoslovenska društva imaju o Džoniju Štuliću. Da bi ovo uradio, Ivačković se latio detaljne analize svih Štulićevih album

Knjige Etgara Kereta (1967) se u Izraelu najviše kradu po knjižarama i najčitanije su u zatvorima, a osim ova dva riplijevski zanimljiva biografska podatka, navodimo, u maniru rubrike „Verovali ili ne“, i kuriozitet da je ovaj kratkopričaš – po čijim je pričama snimljeno više od pedeset filmova – je

Pažnju novinarke „Njujorkera“ Suzan Orlin privlači tekst o krađi retkih i zaštićenih orhideja iz floridske močvare zvane Državni rezervat Fakahači. Njena intuicija pokazuje se tačnom na suđenju kradljivcima: konsultantu za hortikulturu Džonu Larošu i trima njegovim pomoćnicima iz indijanskog plemena

Majkl Ondači je u intervjuima objasnio da izbegava „samosvesnost“ kada započinje novi roman: ne želi da razmišlja o svojim prethodnim delima i svojoj publici. Ne počinje planom i obilnim istraživanjem, već samo sa nekoliko opskurnih ideja. Bleda slika aviona koji pada u pustinju na kraju je evoluira