Jako uspešan prvi roman Tee Obreht, „Tigrova žena“, priča je o raskošnoj nadrealističkoj alegoriji. Ono oko čega se knjiga vrtela bio je dijalog mlade doktorke Natalije, i njenog dede pripovedača, dok su govorili o istoriji neimenovane balkanske države. Obreht je napustila Srbiju kao dete, kad je u

Kada su ga upitali kako postiže realizam karakterističan za njegove romane i pozorišne komade, Ričard Prajs, oštroumni hroničar američke unutrašnjosti, citirao je biografa Dejmona Ranjona, Džimija Breslina, koji je za Ranjona rekao da je „radio sve što rade dobri novinari – družio se“. Sa radnjom sm

Među koricama knjige „Ostrvo na dva mora“ na kojima mirno plovi brodić od papira, književnica Ljubica Arsić je sabrala 31 priču o moru iz pera najznačajnijih svetskih pripovedača XX veka. Ovaj tematski izbor inspirisan morem i njegovom višeznačnom simbolikom, objavljen u ediciji Talasi izdavačke kuć

Rekla sam to i ranije, a reći ću i sada: jedan od omiljenih trenutaka, meni kao čitaocu, jeste kada uzmem da čitam knjigu autora koji mi je potpuno nepoznat, i odmah se, u njegovom svetu, osetim kao kod kuće. Ovo se nedavno desilo dok sam čitala roman prvenac Tomasa Engera „Spaljen“. Autor mi nije b

Ova rečenica iz novog romana Trejsi Ševalije „Jedna nit“ savršeno opisuje priču o tome kako jedna igla i ispravan vez mogu da promene smer celokupnog života. Roman „Jedna nit“ govori o tridesetosmogodišnjoj Vajolet Spidvel, koja pokušava da skroji bolji život za sebe od kako su joj verenik i voljeni

Namera Eli Harper je da odlaskom na koledž ostavi za sobom prošlost i započne novi život u gradiću Vudshil. U potrazi za smeštajem ona upoznaje na prvi pogled veoma neprijatnog Kejdena koji joj nerado izdaje sobu u svom stanu i odmah saopštava spisak pravila zajedničkog života kojih će morati strogo

Da je roman „Francusko zaveštanje“ Andreja Makina (Krasnojarsk, 1957) delo u kome nam je trajno zaveštano ono što oplemenjuje, što osvetljava najbolje i ohrabruje najranjivije u našem biću, ovdašnji čitaoci mogli su se uveriti zahvaljujući prevodu Anđe Petrović koji je prvi put objavljen 1996. godin

Nisam čitala prethodni roman Osne Sejerštad – „Knjižar iz Kabula“, ali posle ovog iskustva sasvim sigurno hoću, jer je „Jedna od nas“ potresna i dirljiva pripovest o tragičnom događaju koji je zadesio norveški narod, u kome je u jednom danu život izgubilo sedamdeset sedmoro uglavnom mladih ljudi, go