Slojevit i detaljan portet o nadanjima i strahovima „prekobrojnih žena“ koje su nakon Prvog svetskog rata prepuštene same sebi. Trejsi Ševalije briljira u pripovedanju o običnim ljudima koji su se igrom slučaja zadesili u centru najvećih istorijskih dešavanja. Za početak, udahnula je život anonimnoj

Dugo mi je trebalo da ovo pročitam. Nije to bilo dosadno štivo, daleko od toga. Pre bih ga opisao kao uznemirujuće, a činjenica da svako poglavlje sledi isti šablon čini ga još težim. Od početka znate kako će se svaka glava završiti, a ipak se nadate da neće. Knjiga Dija Brauna treba da bude obavezn

Uvod Umetničko promišljanje izgnanstva ne predstavlja samo vid artificijelnog oblikovanja istorijske dimenzije stvarnosti, „mračnih vremena“, već i način preživljavanja, odnosno (re)konstituisanja decentriranog subjektiviteta kroz tekst. Međutim, denotacija pojma egzil, određenje njegovog očiglednog

Posle Drugog iračkog rata, u Bagdadu koji je još pod okupacijom američkih trupa, najbolji prijatelj lokalnog staretinara Hadija strada od bombe jednog teroriste-samoubice. Lekar koji se bavi leševima sugeriše glavnom junaku da ako želi da dostojanstveno isprati druga, sahrani telo sačinjeno od njego

Uživao sam u „Velikim gradovima kroz istoriju“. Kao kod većine knjiga dekorativnog tipa koje su delo grupe autora, neka poglavlja su bila bolja od drugih. Takođe, mislim da je glavni nedostatak u knjizi mapa svakog grada; sve što treba da se uradi je da se u svakom poglavlju zameni jedna fotografija

Horhe Volpi je jedan od najznačajnijih meksičkih pisaca srednje generacije, a za proznu knjigu „Tkalja senki“ dobio je iberoameričku nagradu za narative „Planeta-Kasamerika“. Da brojna pohvalna mišljenja o romanu i odluka da se on ovenča prestižnim priznanjem nisu nimalo slučajni, nazire se već po a

„Golmanov strah od penala“, knjiga koju sam posle duge potrage pronašla na jednom buvljaku, predstavlja moj prvi kontakt sa stvaralaštvom Petera Handkea. Jozef Bloh na osnovu pogleda koji mu je uputio kolega zaključuje da je otpušten i smesta napušta gradilište na kome je do tada radio. Izvesno vrem

Ima li većeg poniženja nego kad čovek u trenutku nasilne smrti spozna da će ga stid nadživeti? Potresnom i zabrinjavajućom rečenicom o stidu koji nastavlja da živi i nakon poraženog čoveka završava se roman „Proces“ Franca Kafke – tačnije, tom se mišlju završava onaj deo romana čije je pisanje bilo