Ovaj vodič se razlikuje od drugih „Bleferskih vodiča“, jer drugi vodiči imaju zadatak da vas nauče kako da glumite da ste ekspert za određenu temu, ali ovo nije tema o kojoj ćete da pričate na večerama, u finom društvu. Možda ćete ovo pomenuti na treningu ili na dečjem igralištu dok pričate sa ostal

Bora se preziva Luzer, ali većinu vremena, to niko ni ne primećuje, zato što je mnogo kul. U školi se pojavljuje Darko Darkovski, koji podriguje u Borinoj predstavi, smeje se Borinoj frizuri i ruga mu se jer se preziva Luzer. Bori je toga preko glave, pa je slagao Darka da postoji novi sok od banane

Možda ste čuli za „Bleferske vodiče“, najprodavanije vodiče za razne oblasti i teme, koji se objavljuju već četrdeset godina. Najnovije izdanje, „Bleferski vodič – Društvene mreže“, napisala je novinarka i blogerka, Suzi Bonifejs, koja zna o čemu priča! Iznenadio me je obim knjige, jer sam mislila d

Ovo je drugi roman u serijalu o proizvodnji čaja u Indiji, ali može da se čita nezavisno od prvog iako se neki likovi pojavljuju u obe knjige. U „Nevesti plantažera čaja“ fokus priče je na rođakama Tili i Sofi. Sofi je rođena u Indiji, ali je sa šest godina dovedena u Edinburg kod tetke nakon smrti

Zna se da jedna slika vredi hiljadu reči, ali ako kažemo da svaka ilustracija Dušana Pavlića vredi koliko hiljadu reči Zorana Penevskog, morali bismo da naglasimo kako i svaka reč Penevskog vredi bar hiljadu Pavlićevih ilustracija, jer se planirano šestoknjižje pod nazivom „Okean od papira“ ne može

Iako je prema raznim podacima Srbija u vrhu evropskih država po religioznosti, veliko je pitanje koliki bi procenat ovdašnjih vernika znao da sintagma „blažen(a) među ženama“ nalazi koren u Molitvi bogorodici Mariji, odnosno koliko bi njih umelo da odgovori na upite kao što su: koja je dogmatska raz

„Oduvek sam mislio kako je svačiji životopis mozaik sa mestimično vidljivim kockicama i sa kockicama koje prekriva nevidljivo mastilo. O tome je reč.“ U romanu naslovljenom po opakom alkoholnom piću koje se spravlja od gorkog pelina, Goran Milašinović (1958), autor odličnog romana „Camera obscura“ i

Tokom protekle dve decenije imali smo priliku da pročitamo više desetina knjiga memoara koji su potekli iz pera visokih državnih velikodostojnika, kao i mnogih visokih činovnika srpske države. Memoarska forma postala je, po uzoru na zapadne demokratije, toliko popularna da su pisali i objavljivali g