O knjizi „Poslednja stanica Aušvic“, potresnim memoarima nekadašnjeg zatvorenika Edija de Vinda, napisanim u samom logoru, koji objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha piše književnica Ljubica Arsić. Kako je moguće da neko

Prvo što upada u oči u ovoj zbirci pripovedaka Slavenke Drakulić jeste prepoznatljivost, kao da opisuje naše iskustvo, osećanja. Možemo se identifikovati sa iskustvima i osećanjima njenih junakinja iliti nje same. Drugi, rekla bih neobičan uvid su teme oko kojih zapliće i raspliće pripovedanje. Ovo

U Evropi je od 16. do 19. veka vladalo naročito hladno razdoblje. Zimi su se kanali u Holandiji redovno smrzavali, a baltičke luke bile okovane ledom. Ovo je opštepoznato kao malo ledeno doba, čiji su uzroci višestruki – među njima i smanjeno zračenje Sunca. Sociokulturološke posledice tog razdoblja

„Krug“ je roman koji čitaoce podstiče na samorefleksiju, a razmišljanje o knjizi i jak utisak ostaju dugo nakon završetka čitanja. Moram priznati da mi je prvi utisak bio da je čitav koncept preuzet iz knjige „1984“ Džordža Orvela. Međutim, kada na tas stavim uživanje u knjizi kao i maštovitost samo

Devedeset i pet godina nakon rođenja Borislava Pekića i 55 godina od dobijanja Ninovog priznanja za roman „Hodočašće Arsenija Njegovana“ (dodeljenog u januaru 1971. godine), o ovom piscu nimalo se manje ne piše. Petnaestak godina nakon priznanja otišao je da živi u Londonu, delimično svojom voljom,

Francuska autorka mađarskog porekla Agota Kristof je u svojoj Blizanačkoj trilogiji svojevremeno donela sasvim novi pogled na rat, opisujući braću blizance Lukasa i Klausa i njihovo sazrevanje u veoma tvrdom kontekstu, koji pojačava njihova baka-ubica. Jedan od poetičkih noviteta koje je spisateljic

Ljudi koji me poznaju verovatno znaju da zaista volim „Alhemičara“ Paula Koelja. To je posebna knjiga koja me prati skoro pola mog života. Tokom poslednje decenije često bih nailazio na Koeljove „tragove“ – poneka mistična misao ovde, intertekstualna referenca onde, nenadani razgovor sa neznancem o

Nedavno sam pročitala „Svet po Garpu“ i time zaokružila čitanje svih romana Džona Irvinga objavljenih u Laguninom izdanju. Kad pogledam „Tuđa pravila“, „Svet po Garpu“, „Poslednju noć u Krivoj Reci“ i „Molitvu za Ovena Minija“, prvo osetim ogromno divljenje prema pripovedačkom umeću Džona Irvinga. S