Tisa voli romane Roberta Takariča, to smo saznali čim smo se upoznali s njom. Zato smo joj poslali i ovu knjigu na čitanje, i procenu, i reklo bi se da njen entuzijazam samo raste…   Meni treba drugi deo ove knjige! Kraj me je... UF! Zbunjena sam! Trebaju mi odgovori! Glavni lik ove knjige je devojč

Kada su, u periodu između 1970. i 1973. godine, objavljena prva tri toma Jonzonovog grandioznog pripovedačkog projekta, njegovom romanu se mogla pripisati i istorijska i savremena dimenzija: sa jedne strane se bavio zbivanjima u nemačkoj pokrajini Meklenburg i porodičnom istorijom Krespalovih i Pape

Robert Haris ima sposobnost da čitaoce uvodi u manje poznate svetove i oduševljava ih emotivnim, fizičkim i etičkim izazovima sa kojima se suočavaju glavni junaci u procesu otkrivanja potpuno neočekivanih istina. Oni kojima su njegovi istorijski trileri, poput „Imperiuma“, poznati će odmah od prve s

Posle deset miliona prodatih romana širom sveta, Ildefonso Falkones se vraća sa novim izuzetnim romanom. „Slikar duša“ je silovita priča o ljubavi, strasti prema umetnosti, socijalnim previranjima i osveti u modernističkoj Barseloni.  Barselona, 1901. Društveni nemiri su u punom jeku. Mračna beda on

Znam ljude koji knjige ne čitaju onako kako je red, od prve reči do poslednje tačke, nego imaju neke svoje načine koji toj radnji, koja je sama po sebi lična i privatna, dodaje i zadovoljstvo onog: ja to radim ovako, a vi kako hoćete. Neki od njih roman čitaju od kraja, valjda da vide šta ih čeka, n

„Tematski su različite, događaju se u raznim istorijskim periodima, pisane su različitim stilovima, ali ih sve vezuje ta žudnja za pripovedanjem“, kazuje Dejan Stojiljković u „Belešci autora“ svoje četvrte zbirke kratkih proza o pričama koje je sačinjavaju. Međutim, iza ovakve opaske se krije svojev

Parohijske knjige i sudski spisi iz vremena vladavine Elizabete I prošli su do današnjeg dana kroz ruke više hiljada istraživača. Svaki od njih je tragao – a mnogi to još uvek čine – za tragovima Vilijama Šekspira. Ono što se o njemu sa sigurnošću zna, a nije obojeno zadivljujućim i često veoma neob

Da u biografiji Borisa Dežulovića ne stoji da je roman „Jebo sad hiljadu dinara“ objavljen prvi put 2005. godine, moglo bi se pomisliti da je napisan maltene juče i da je Lagunino izdanje iz 2020. godine zapravo njegovo prvo izdanje. Dva su razloga koja bi mogla navesti na takvu pomisao. Prvo, tema