Simonu Arnstet nazivaju švedskom kraljicom romansi a „Sve ili ništa“ je njena sedma knjiga. Iako volim da čitam istorijsku prozu, ponekad kada želim da se opustim uz nešto lagano i romantično knjige Simone Arnstet uvek predstavljaju sigurni dobitak. Lik Leksije mi se veoma dopao, naročito što je aut

Roman Rastislava Durmana (1956) „Barbara, Kata i dva čuda jedna“, koji je ilustrovao desetogodišnji Leo Adem Pjeroti Čei, namenjen je čitaocima koji su nedavno savladali veštinu samostalnog čitanja i pred kojima su se upravo raskrilila vrata čudesnog sveta književnosti. Svojom vedrinom, zanimljivom

„Noću, kad svi spavaju, zlatna ribica izlazi iz staklene kugle i navlači tatine karirane papuče.“ Da li se radi o mizantropskim humoreskama, ili o bizarnim snoviđenjima raznih verzija sudnjeg dana? Neće nam to reći neočekivana zlatna ribica koja se u kraćušnoj priči „Noću“ pojavi iznenada i zakompli

Oliver Stoun, uspešni režiser koji je osvojio nekoliko Oskara, osamdesetih godina je imao niz hit filmova koji su se bavili savremenom istorijom, a tadašnja iskustva opisuje u svojim memoarima: „U potrazi za svetlom; Kako sam napisao, režirao i preživeo ʼVodʼ, ʼPonoćni Ekspresʼ, ʼLice s ožiljkomʼ i

Već drugim svojim romanom „Ništa lakše od umiranja“ (2019) krenuo je Elvedin Nezorivić putem kojim pisci, recimo to tako, ređe idu: umesto da iskoristi zamah i pristojnu pažnju koju je roman „Boja zemlje“ (2016) pokupio u regionu i napravi seriju o istoj temi i sa istim likovima – Roki 1, 2, 3..., 1

Pre nego što sam počela da čitam roman Nadije Hašimi „Kada je mesec nisko“ sa tipičnom strepnjom koju osećam kada pisac čije mi se prethodno delo svidelo napiše svoj drugi roman. Njen prvenac, „Biser koji je slomio školjku“, sjajan je i poredim ga sa delima Haleda Hoseinija. Ali Nadija ispunjava oče

„Moja sestra serijski ubica“ je nigerijski roman sa vrlo upečatljivim naslovom. Ovaj crnim humorom prožet prvenac Ojinkan Brejtvejt je jedno od mojih ovogodišnjih književnih otkrovenja. Likovi Brejtvejtove su spektakularni. Istovremeno uspevaju da budu predvidljivi, ali i svojeglavi. Na prvi pogled,

Ova knjiga je razlog zbog koga ću nastaviti da čitam Pirsonov serijal. Ne mislim ovim ništa loše, ali tek sada sam imao utisak da čitam pravu priču. Čitajući „Hildu i trola“ sve vreme mi se činilo kao da je mladi autor imao na raspolaganju sasvim pristojno osmišljene likove i svet u kome oni žive, a