Iako se sećam članka iz „Nacionalne geografije“ koji sam pročitala kao tinejdžerka, retko kada razmišljam o Kipru i svim tragičnim političkim i istorijskim nedaćama koji su se tu odigrali. Sve to je promenio novi roman Elif Šafak „Ostrvo nestalog drveća“, zbog koga i dalje razmišljam o knjizi, o ost

U ovoj epizodi „Duelovanja“ Nataša i Srbijana ukrstile su mišljenja o knjizi „Nema druge“ autorke Jele Krečič. (PAŽNJA: delovi osvrta sadrže spojlerčiće!) Za koga je ova knjiga? Nataša: Ovaj roman bih preporučila svima koji žele da osete dašak leta u Ljubljani, mrvicu čiklit magije, onima kojima se

„Kuća u Ulici Mango“, roman Sandre Sisneros, veoma je kompaktan roman koji opisuje odrastanje mlade Amerikanke meksičkog porekla u Čikagu u vreme siromaštva i krize. Glavna junakinja Esperanca prolazi kroz mnoge životne situacije iz kojih izlazi zrelija i pametnija, i vodi nas na putovanje kroz vla

Dobro došli u Bajalice, selo u u kojem žive samo starci i u kojem ništa nije nemoguće. Milica ima jedanaest godina i očajna je što ovo leto neće ići u Grčku. A još očajnija je što će ga provesti u selu kod deda Stojana, koga inače nikad nije upoznala! Šta tamo ima da se radi? A nema ni interneta. Pr

„Pazite mrtve“, govorili su sveštenici, „i mrtvi će paziti vas.“ Kao neko ko je knjige o Disksvetu čitao redosledom kojim su objavljivane, moram priznati da sam romanu „Piramide“, sedmom po redu u Pračetovom popularnom serijalu, prišao sa izvesnom rezervom. Iz prikaza koje sam prethodno pročitao, sa

„Rascep“ je treći deo veoma poznatog i cenjenog serijala Noćna škola i zato se, u ovom prikazu i u samoj knjizi, nalaze spojleri za prve dve knjige. A sada prikaz može da počne! Eli je naš glavni lik i u ovoj knjizi. Nakon saobraćajne nesreće na kraju prošle knjige, ona se vraća na akademiju Simerij

Patriši Lokvud pisanje predstavlja poziv, što je i precizirala u svojim svetim i prostačkim, lirskim i skarednim memoarima Priestdaddy iz 2017. godine. Još kao tinejdžerka je položila zavet književnosti i postala „osoba koja skoro nikada nije izlazila iz kuće“. Umetnost je postala njen izaslanik. Pr

Uglavnom se među pričama koje čine zbirku nađe bar jedna čiji bi naslov ili radnja mogli, makar simbolično, obuhvatiti i u jedan mah opisati celokupnu zbirku. Očekivano je da to bude priča čiji je naslov prenesen na korice, ali i ne mora. U slučaju zbirke „Baba, nemoj ništa da me pitaš“ Mirjane Bobi