Sigurno se svako bar ponekad zamislio šta bi uradio da postoji mogućnost putovanja kroz vreme i kakva-takva promena pojedinih događaja iz prošlosti. Pritom, da se to ne odnosi samo na sopstvenu prošlost nego i na prošlost jednog društva, države, naroda, pa i civilizacije, jer kad bi postojao vremepl

„Tajne sa plantaže čaja“ je četvrti i završni deo tetralogije engleske spisateljice Dženet Maklaud Troter, čije je „nastavke“ (prva tri: „Kći plantažera čaja“, „Nevesta plantažera čaja“ i „Devojka sa plantaže čaja“) objavljivala između 2007. i 2018. godine, a u prevodu na srpski publikovala Laguna.

Nedavno se u Srbiji, u izdanju Lagune, pojavila knjiga „Kraljica“, savršen prelet preko sedam decenija vladavine žene koja ni za trenutak nije zaboravljala na svoju ulogu i koja je čitavog mandata, čak i u poslednjim satima života, bila posvećena ispunjenju dužnosti. Dani nakon smrti Elizabete II ob

Obožavam serijal Točak vremena Roberta Džordana, sa svim njegovim manama. To je serijal koji sam čitao tokom skoro dvadeset godina, počevši nedugo nakon objavljivanja treće, pa sve do objavljivanja poslednje knjige u serijalu, koju je završio Brendon Sanderson nakon smrti tvorca sage. To je serijal

Prošlo je više od šezdeset godina od objavljivanja Pingvinovog izdanja Lorensovog romana o ljubavi koja prevazilazi društvene podele, koji je bio predmet napada javnog tužioca zbog opscenog sadržaja knjige. Pingvin ima svako pravo da se oseća ponosnim na ono što je uradio: broširano izdanje približi

Vreme je neumoljivi gospodar i loš sluga. Vreme nikada ne prestaje da nas iznenađuje tajnama za koje smo se nadali, za koje smo bili sigurni da nikada neće napustiti naše srce, kao kakvu malenu kutiju za bol. Jednom oslobođena tajna ne miruje, diše i živi svoj specifični život. Tajna se javlja u zlu

Marija Romanova u svojevrsnom pritvoru flertuje sa jednim od svojih budućih dželata (koji je, kao i ostale njegove kolege, opisan ne samo plastično nego i bespoštedno). Da li će ga to imalo smekšati prema trećoj, od četiri, ćerki ruskog carskog para? Najmlađem detetu Nikolaja Drugog i Aleksandre Fjo

Kada se Edgar Alan Po rodio 1809. godine, malo ko je mogao da nasluti da je na svet stigao budući pisac koji će pomeriti granice mističnosti, fantastike i psiholoških priča i ostaviti neizbrisiv trag u američkoj književnosti i književnoj kritici. Nakon očevog odlaska i majčine smrti ostao je siroče