Obradovala me je vest da je neko ponovo rešio da reizda ovu sjajnu knjigu za koju slobodno mogu da kažem da je jedna od najboljih koje sam pročitao poslednjih godina. Zbog toga vam je ovde preporučujem. Svi znate da je poslednji vizantijski car Konstantin XI Dragaš Paleolog, po majci potomak Nemanji

Kada pređeš granicu ljubavi, sve je posle bajka. Stigao nam je četvrti nastavak Punpuna, koji nam rešava neke od misterija nastale u prethodnim delovima. Juići i neznana devojka dolaze do prekretnice – da li će on postati heroj ili žrtva? Spasilac ili spašeni? Sa jedne strane imamo Juićija, koji je

U prvom poglavlju, kao najispovednijem delu romana, narator objašnjava čitaocu potrebu da opiše lično viđenje rata koja je, otkako je izbliza prisustvovao masovnom bombardovanju Drezdena, trajala dvadeset četiri godine. Posle gotovo četvrt veka, 1969. godine, objavljena je „Klanica pet“, šesti roman

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i s

Za knjigu koju je Maja S. Bašić sastavila od svojih razgovora sa pedagogom i edukatorom Vladom Ilićem moglo bi se reći da je zbornik intervjua, ali je ipak najtačnija ona odrednica koju je sama autorka istakla u podnaslovu: razgovaranja. Termin razgovaranja sasvim pristaje i uz naslov „Lice bez mask

Za knjigoljupce se u srpskim knjižarama pojavio prevod nedavno objavljenog dela britanskog pisca Sajmona Sibaga Montefjorea (1965) „Govori koji su promenili svet“, koga su čitaoci već upoznali u izdanjima Lagune. To su „101 heroj svetske istorije“, „Staljin: Dvor crvenog cara“, „Jerusalim“ i „Pisma

Šta god mislili o „kralju bitnika“ Džeku Keruaku, ne može se poreći da je njegovo najpoznatije delo, poluautobiografski roman „Na putu“, imalo velikog uticaja na književnost i svet kao takav. Poznati pisac je u jednom trenutku postao žrtva sopstvene popularnosti. Nesposoban da se nosi sa novostečeno

„Životinjska farma“ je roman alegorija, predstavlja kritiku Staljina i staljinizma, ali i svakog totalitarnog režima. Kako je nastao u periodu 1943-44, u vreme kada su odnosi Britanije i Sovjetskog Saveza bili najbliskiji, predstavljao je i svojevrsno upozorenje britanskoj državi. Vlastelinska farma