Naše telo je naš hram, ali mi taj hram delimo sa još nekim... Zamislimo da su naša tela planete, da je svako telo ponaosob jedinstvena planeta sa svojim plimama i osekama, planinama, rekama i morima, izvorištima, pećinama, vulkanima, divljim prašumama i toplim gejzirima. Sjajno mesto za život stotin

U svom trećem romanu „Kratka povest sedam ubistava“ Marlon Džejms (1970) je isporučio možda i jedinu temu iz rodne Jamajke koja je mogla u većoj meri zainteresovati anglosaksonsko tržište: temu atentata na Boba Marlija. To što ju je, međutim, obradio u ruhu fantastike, i što je postao prvi Jamajčani

Kao bloger koji piše o knjigama i knjižar koji živi od njihove prodaje, imam ludu sreću zbog pristupa najrazličitijim knjigama – neke mi više prirastu za srce, a prava je čar kada pronađem onu koja mi apsolutno „čuči“. To podrazumeva da knjiga neosetno pruža zadovoljstvo tokom člitanja, dok mi istov

U mračnom srednjem veku španska inkvizicija progoni Jevreje i Mavre. Nakon smrti svoje supruge, sefardske Jevrejke, seviljski pekar Serhio Kortez Moreno i njegova riđokosa ćerkica odlučuju da potraže mir daleko od mesta koje budi uspomene. Spas će potražiti u gradu Oho de Montanja koji se nalazi u p

„Labudovo jezero“ je jedno od najpoznatijih i najizvođenijih baleta. U pitanju je balet za koji je muziku komponovao Petar Iljič Čajkovski na osnovu komada koji je jednog leta komponovao kako bi zabavio svoje nećake. Libreto baleta baziran je na nemačkoj narodnoj bajci „Ukradeni veo“, kao i na sličn

U selu Slivlje, među hercegovačkim brdima, koje je ličilo na „neku hajdučku jazbinu“ i gde ništa pitomo nije moglo da se primi zbog divlje klime, rođen je dečak po imenu Vuk. Nakon samo šest meseci njegova majka umire, držeći svoju bebu u naručju. Visprenost uma nasleđuje od majke, koja je napamet z

Posle svojih romana „Golmanov strah od penala“ (izvorno objavljen 1970) i „Nesreća bez želja“ (1972), budući austrijski nobelovac Peter Handke (1942) radikalno je promenio način pisanja. Dok je u dotičnim kratkim narativima prožetim jezgrovitim rečenicama više vodio računa o sižeu, a pojam putovanja

Roman Nebojše Jovanovića bavi se sudbom običnog čoveka u tragičkom istorijskom kontekstu. Prethodno izdanje bilo je naslovljeno „Dnevnik s rezervistima“, i čini se da kao takav s podnaslovom (Historia vulgata) čini tematsku i motivsku srž ovog romanesknog dela.  Jovanovićev roman podeljen je u više