Neki vole da praznike provedu na egzotičnom putovanju, neki u zavejanoj planinskoj brvnari sa društvom, ili u otmenom restoranu s najbližima, a ima i onih koji bi te dane najradije proveli ušuškani u omiljenoj fotelji pod ćebetom, sa šoljom čaja, bombonjerom i knjigom. Ako ste od tih poslednjih, „Bo

„Senka bogova“ prva je knjiga sage Džona Gvina o Krvozavetnicima, novog serijala epske fantastike inspirisanog nordijskom mitologijom. Pripoveda izvrsnu, brutalnu priču, koja je na trenutke prošarana nelagodnim momentima. Gvin stvara svet koji je svirep i neumoljiv, u kome nema bezbednosti za likove

Spisak omiljenih knjiga svedoči o nama podrobnije i svestranije od bilo kog ličnog dokumenta, od biografije namenski pisane da istakne poželjne osobine i u poslovnom svetu najcenjenije veštine. Umesto šturih podataka i važnih datuma koje sadrže identifikaciona dokumenta, a koji uglavnom nisu stvar n

U svom novom romanu „Poljupci“ Manuel Vilas (1962) odustaje od žanra autofikcije prezentovanog u „Ordesi“, knjizi koja ga je proslavila na Iberijskom i učinila poznatim na Balkanskom poluostrvu. Međutim, promena registra nije toliko radikalna da i ovde ne bi bilo elemenata impregniranih u rečenu aut

Ljubomir Simović klupko svojih drama odmotava, zamotava, započne, pa opara, pa prepočne... Kako u najlepšoj srpskoj baladi Hasanaginica, tako i u najvećoj epskoj junačkoj pesmi Kosovski boj, pretočene u drame najfinijim pletivom sa puno strpljenja. Klupko života Hasanaginice je u rukama njenog muža,

Otkako se Matijas Edvardson svojim drugim romanom „Sasvim obična porodica“ probio na književnoj sceni, zasluženo je stekao mnogobrojnu publiku i obezbedio sebi posebno mesto u svetu skandinavskih kriminalističkih romana. Njegov prvenac En nästan sann historia („Skoro istinita priča“) i dalje mi je o

Mada svakako najupadljivije, novinarska profesija i činjenica da su im romani o kojima govorimo prvenci nisu jedine sličnosti između Đanfranka Kaligariča i Jerka Mihaljevića. Ako verujemo u više puta dokazanu cikličnost istorije i to da se menjaju samo kulise, dok ljudska narav kroz vreme ostaje ist

Britni Spirs često prikazuju kao tragičnu figuru, zasigurno jednu od najtragičnijih u pop kulturi 21. veka: konstantno zlostavljana od medija i ljudi u njenom životu, neprekidno posmatrana kao žena koju je potrebno istovremeno spasti i potčiniti. Njena sudbina deluje skoro pa viktorijanski: gotovo d