Dva i po miliona sovjetskih vojnika se sukobilo sa oko sedamsto hiljada nemačkih boraca, staraca i dece između 16. aprila i 2. maja 1945. u svim delovima Berlina, ali pre svega u njegovim centralnim zonama. Međutim, dok se u knjigama „Staljingrad“ i „Drugi svetski rat“ više pridržavao naslova i prič

Ljubitelji književnih hitova verovatno ne vole ništa više nego kada se dva popularna pisca udruže, ukrste pera i zajedno napišu novu književnu poslasticu. A upravo se to desilo prošle godine kada je trenutna kraljica „laganog“ štiva Kolin Huver, koja je dosad prodala preko 20 miliona knjiga širom sv

Voleli ga ili ne, jedno je sigurno – Kventin Tarantino nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Njegova rediteljska zvezda je zasijala početkom devedesetih, kada je snimio svoje prve dve režije, danas kultne i nezaobilazne „Ulične pse“ i „Petparačke priče“. Tarantino je do danas potpisao ukupno devet režija,

Nestali horizonti ponekad nam deluju kao bajke, i to sa razlogom. Avanture moreplovaca, gusarske otmice, tek otkrivene zemlje, začete u grubom interesu velikih sila, neobična imena kao znak prestiža ili religijske boje, način života, posve nezamisliv, slike su koje je teško ugraditi u sebe, pa iz st

Daleke 1803. godine Džejn Ostin, tada još neostvarena spisateljica, prodala je rukopis svog prvog dovršenog romana „Nortengerska opatija“ nekom londonskom knjižaru za svega 10 funti. Ko bi rekao da će to delo, tada nazvano „Suzan“, koje dotični knjižar čak nije hteo ni da odštampa već ga je godinama

Britni Spirs, jedna od najuspešnijih i najvoljenijih pevačica u istoriji muzike, žena koja više i ne mora da snima nove pesme kako bi bila na listama najslušanijih, napisala je senzacionalnu autobiografiju u kojoj opisuje svoj životni put: od skromnih početaka, preko najvećih uspeha i najvećih kriza

„Zaista, zašto kao žena ne bih mogla postići sve što i muškarac?“ Zaista, zašto? Slavenka Drakulić se upravo tim pitanjem bavi u svojoj knjizi „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“. Mileva Ajnštajn, rođena Marić koja je imala potpuno podršku svoje obitelji u svojem školovanju. Mileva Ajnštajn, koja je bil

Firenca je glavni grad Italije. Ovo nije iskaz o sadašnjosti – jer je Firenca bila prestonica ujedinjene zemlje do 1871. godine – već o vrednosti, kulturi i trajanju u vremenu. Zašto? Zato što Firenca zauzima jedinstveno mesto u istoriji. Upravo u tom malom gradu-državi počela je renesansa, koja je