Stranče, ovde te zakon ne štiti. U ovom grafitu s početka knjige sadržana je suština atmosfere romana hrvatske spisateljice Olje Savičević Ivančević, koja opisuje ksenofobičnu klimu malog mesta sa pojedincima drugačijim od „razuzdane gomile“: poput usamljeng kauboja, crvenokose varijante Kalamiti Dž

Đavolski dobar bluz i još bolji roman! Mislim da me je ovaj roman očarao još otkako sam pročitala blurb i da poseduje neku vrstu magije koja nepovratno zategne osmeh na licu. Očigledno da autor dobro barata nekim sjajnim vuduom, i sve i da sam imala kost crne mačke, bacila bih je negde daleko i prep

„Gospođa“ je ljubavni roman u kome se nastavlja priča o Maksimu Treveljanu i Alesiji Demači, koje smo upoznali u prethodnoj knjizi „Gospodin“ kada su se zaljubili. Maksim je bogat i zgodan grof od Trevetika, koji je nasledio svoju titulu i bogatstvo nakon bratovljeve smrti. Alesija je lepa i talento

„Kulturna istorija Srba“ Jovana Deretića je knjiga od neprocenjivog značaja za istoriju srpske kulture i književnosti. Sažet i sveobuhvatan pregled istorije srpske kulture od dolaska Slovena na Balkan do modernih vremena sačinio je dr Jovan Deretić (1934–2002) najpre u formi skripata za potrebe stud

Prvo, postavljam sebi pitanje: da li je knjiga uopće vrijedna čitanja? Moj odgovor je da. Za početak, glavni lik mi se jako sviđa. Fredovica je najobičnija žena, ni po čemu posebna (osim što je plodna). Ona donosi radnju cijele knjige u prvom licu kroz njezina razmišljanja. Knjiga ima neki svoj tije

Šta je lepše od toga da provedete leto na selu? Hajduku se u ovom nastavku serijala to ne sviđa. Smatra da će mu biti dosadno. A biće baš obrnuto. Već od autobuske stanice nešto je čudno. Drugovi mu nisu tu, neke građevine nisu tamo gde su ranije bile. Baba ga je sačekala ispred kuće. U kući nije bi

Krvavi događaji od 3. maja 2023. godine su, iz najtužnijih razloga, vratili pažnju naše čitalačke publike na roman američke autorke Lajonel Šrajver (1957), koji je u međuvremenu, osim nagrade Orindž, imao značajan proboj zahvaljujući istoimenom i široko gledanom filmu Lin Remzi. Naime, u knjizi je j

Već na poleđini knjiga je odlično opisana kao „ispovest nekadašnjeg vernika koji je postao najžešći opozicionar titoizma“, što navodi na pitanja: zašto je Dobrica Ćosić bio vernik titoizma, pa promenio stranu i kakva je priroda tog sistema, nazvanog po predsedniku Jugoslavije? Idejni zaokreti su int