Sada već davne 2004. godine u januaru Ninova nagrada za roman „Pisac izdaleka“ dodeljena je Vladanu Matijeviću. Taj tekst nastao je samo nekoliko godina posle bombardovanja 1999. godine i bio je umetnički literarni odgovor na okolnost koja je čoveka suočavala sa, verovatno, najdubljom egzistencijaln

Tu i tamo se u politici, svakidašnjem govoru ili psihološkim priručnicima za samopomoć, može čuti kako je nastanak izvesnog problema neko iskoristio da reši neki drugi. Međutim, holandski pozorišni delatnik i „lajfkouč“ Berthold Gunster je ovakve, po pravilu retke okolnosti stavio u centar svog izuč

Bilo da vam ona nedostaje ili možda ne, nagrađivana slovenačka spisateljica Bronja Žakelj u svojoj će vas knjizi „Belo se pere na devedeset“ s izvesnom nostalgijom podsetiti na staru Jugoslaviju i život u njoj, opisujući svoje odrastanje kroz živopisna sećanja koje jesu njena, ali se čitaju i kao ko

Toliko sam mnogo očekivala od ove knjige. Nenormalno mnogo. Prethodni roman Vaj Kiland bio je jedan od mojih omiljenih prošle godine i od mene je dobio najvišu ocenu. Iako moram da priznam da mi je „On mi je sve“ i dalje najomiljeniji, „Egomanijak“ mu svakako parira. Najnoviji roman mi je ispunio oč

Na koricama ovog divnog stripa već se može naslutiti radnja. U priču će vas uvesti Hilda, koju u stopu prati senka džina. Ovaj strip je stvarno predivan, a pogotovo ilustracije. To mi se najviše svidelo. Obavezno ga pročitajte. Priča govori o malim stvorenjima koja hoće da isele Hildu i njenu mamu i

Glavna protagonistkinja ovog romana je prava antijunakinja, i ona je sušta suprotnost tradicionalnim glavnim junacima koji se generalno mogu naći u beletristici. Ovakvim likovima obično nedostaje moralnost i hrabrost i često krše mnoge zakone. Antiheroji su likovi za koje ne bi trebalo da navijamo,

Da su i znameniti pisci koji nas svojim pomalo strogim pogledom gledaju sa stranica čitanki nekada davno bili deca, svojim najnovijim ostvarenjem uverio nas je Zoran Milekić. Spajajući dosadašnje književno i dugogodišnje pedagoško iskustvo, ovaj književnik i profesor istorije odabrao je prijemčiv i

Gotovo je nemoguće izbeći zalaženje u intertekstualne odnose kad se govori o noveli „Poljak“ južnoafričkog nobelovca Dž. M. Kucija (1940). Kulturološke reference koje se podvlače u narativu deluju zaista obavezujuće: glavna junakinja se zove Beatris, što je s obzirom na središnju priču o ljubavi got