U napomeni naslovljenoj Nekoliko reči na kraju književnik Vule Žurić naglašava da je dvadeset sentimentalnih priča o dvadesetom veku, koje čine njegovo najnovije ostvarenje „Heroji i gubitnici“, ponajbolje odrediti kao „dokumentarne pripovesti“, jer u njima „nema ničega izmišljenog, a pisane su sa ž

Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage totaliteta – ili, naprotiv, svojom jedinstvenošću prizivaju melodiju u našu maštu? Pitanja kao da su

Paulo Koeljo najpoznatiji je po „Alhemičaru“, koji bi već mogao da se svrsta u klasike. Preletela sam pogledom po svojoj biblioteci. Pitala sam se želim li ponovo da pročitam ovu knjigu kako bih otkrila da li se moj utisak promenio sada kada sam i sama drugačija. Jer kad god se pomene ova knjiga, uv

Kada se desi da žene u samoodbrani ubiju muževe, one naruše očekivani red stvari, jer u ovakvim slučajevima muškarac, a ne žena, postaje žrtva porodičnog nasilja. Marina Vujčić u svojoj novoj knjizi „Sigurna kuća“ govori nam da je tako „nešto obrnuto i neočekivano, u neskladu sa statistikom“. Očekiv

„Leptirica“ je roman o dve sestre koje su, za vreme Jugoslavije, odrastale u siromašnijem delu siromašnog bosanskog gradića, izložene klasnim razlikama (u besklasnom društvu), pritisku tradicionalistički vaspitanih i primitivnih roditelja, te neuništivom duhu palanke oličenom, iznad svega, u ponašan

Vaskrsenje kao tema ne samo biblijskih spisa i teološke literature već i nasumičnog niza književnih dela od Nušića do Pekića, od Bulgakova do Mirjane Novaković, suočava nas i sa čudom i sa apsurdom. Ipak, Milićevićev prvenac kao da nije roman identiteta, već jedne teške situacione neuroze pretočene

Svaki novi susret sa delima proisteklim iz uma i pera/tastature Ante Tomića u isti mah je i prilika da se učvrsti već postojeća, a godinama unazad srećno uvrežena impresija da je u regionalnim okvirima proza ovog autora jedan od najilustrativnijih primera apozitivnog uticaja i blagotvornog dejstva k

Kao novinar, publicista, diplomata, a tokom rata i arhivar, Milan Jovanović Stojimirović bio je hroničar epohe u kojoj je živeo, detaljno upućen u sva dešavanja na javnoj sceni, ali i u zbivanja koja su se odigravala iza kulisa, bilo da se radilo o skupštini i dvoru ili običnom svetu s ulica preston