Veliki broj ljudi (tvrdi da) se po buđenju ne seća svojih snova, svesno ih potiskujući iz straha od onoga što stanje nepredvidivog ukrštanja svesti i podsvesti, sukobljavanja prevlasti uma i tela, može kriti u sebi. Snovi, u figurativnom i fizičkom značenju, nose suprotne vrednosti, pa tako daydream

Iako roditelje treba uvek slušati, postoje trenuci kada i oni omanu u nečemu ili pogreše. Ali nekada njihove greške mogu biti zastrašujuće, čime se roman „Ko je pomenuo ljubav?“ bavi. Mogu toliko daleko da odvedu čoveka da je, primera radi, spreman da ubije svoje dete. Što je meni nezamislivo. Mi zn

Revolucija jede svoju decu, stvara pobednike i gubitnike. Slično je i sa evolucijom, sporom i najčešće neprimetnom promenom koja s vremenom menja i najtvrđe obrasce i karaktere. Ovo je roman o čoveku koji joj izmiče. O gubitniku evolucije koji nije mogao ili hteo – ili ni mogao ni hteo – da joj se p

Šta se može napisati o Rolingstonsima a da nije već objavljeno u neizbroju knjiga o jednom od najznačajnijih rok bendova, a po mnogima i najbitnijim? Delatan odgovor na ovo pitanje nudi knjiga „Stone Age“: grupi se može pristupiti iz neočekivanog rakursa uz ponešto umetničke slobode i pametno osmišl

Mada smo navikli da domaći pisci istorijskih romana radnju obično smeštaju u prošlost koja se odvijala u našim krajevima, ima i naših pisaca dovoljno odvažnih da svoje istorijske junake pošalju u druge delove globusa: prisetimo se Dobrila Nenadića koji u knjizi „U senci crne smrti“ odlazi u džungle

Autorka romana „Zid tajni“ Ljiljana Šarac nedavno je izjavila da je princeza Jelena Karađorđević, junakinja knjige, našla nju, a ne obrnuto. Dok je istraživala o životu Đorđa Karađorđevića, obratila je pažnju na lik njegove sestre Jelene, čija je priča jedva čekala da bude napisana. I tako spisatelj

Da li ste se ikada pitali kako bi bilo imati vilu za mamu? „Mama vila i ja – Magija sirena“ sastoji se od četiri priče briljantne Sofi Kinsele koje govore o pustolovinama Ele Bruk i njene vilinske porodice! Ela se druži sa vilama i sirenama, pomaže pri spasavanju kitova i rešavanju pljački, i sve to

Kada je ugledao svetlost dana davne 1782. godine, kao preteča nastupajućoj romantičarskoj revoluciji, roman Pjera Šoderloa de Lakloa „Opasne veze“ i te kako se izdvajao zbog otvorene provokativnosti, intriga, nemilosrdih spletki dva glavna aktera, kao i zbog dotad neviđenog stila pisanja, slobodniji