U sve knjižare koje drže do sebe nedavno je stigla „Treća knjiga Jevremova“, to jest završni deo trilogije o Jevremu Utviću, raspopu i prekaljenom istražitelju sa natprirodnim moćima, koga je pisac Branislav Janković već živopisao u romanima „Vetrovi zla“ (2015) i „Gvozdeni oblaci“ (2019). Treći deo

Nedavno izdanje priče o Servantesovom plemiću iz Manče, osim o ovom braniocu potčinjenih i slobodne volje, govori i o veštini prevođenja klasičnog dela svetske literature. Prevodilac je Aleksandra Mančić. Jedno od najnovijih Laguninih naslova je dvotomno izdanje „Don Kihote“ Migela de Servantesa. Ob

Po gruboj podeli fikcionalnih knjiga, postojale bi one koje odlikuje brz ritam i mogu se čitati pažljivo prateći radnju i izostavljajući „finese“. Druge bi bile „sporije“, knjige koje zahtevaju više pažnje i prisustva, ako ne i posvećenosti. Po pravilu, one iziskuju veći angažman, koji će se čitaocu

Književnica Ivana Lukić (1977) je čitav svoj dosadašnji, veoma zapaženi i uglednim priznanjima nagrađivani opus posvetila zahtevnoj književnoj publici – tinejdžerima. Ako na vreme ne otkriju štivo koje im je po tematici, tonu i jeziku zabavno i blisko, ukoliko ne dođu do knjiga koje progovaraju o pr

Posle detaljnog čitanja knjige „Nacionalistička geografija“ Dragutina Minića Karla ostaje utisak da bi tu nešto, bez pitanja autora, trebalo promeniti, pa bi novo njegovo modifikovano ime glasilo Dragutin Maksimović Karlo! Minić je za šiparice, tinejdžerke! A on je toliko maksimalno sve ove priče sk

Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa kako objašnjava gledaocima način na koji je mlađahni kralj jedne male grčke kraljevine srušio golijats

U napomeni naslovljenoj Nekoliko reči na kraju književnik Vule Žurić naglašava da je dvadeset sentimentalnih priča o dvadesetom veku, koje čine njegovo najnovije ostvarenje „Heroji i gubitnici“, ponajbolje odrediti kao „dokumentarne pripovesti“, jer u njima „nema ničega izmišljenog, a pisane su sa ž

Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage totaliteta – ili, naprotiv, svojom jedinstvenošću prizivaju melodiju u našu maštu? Pitanja kao da su