Dok je Ja sam heroj Kenga Hanazave osoben prikaz kako drugačija kultura reaguje na invaziju nemrtvih od ostatka sveta, manga Taija Macumota Sani jeste gorko-slatka priča kojom on uspeva da isplete besprekornu mrežu snova i emocija. Nakon što je okončan serijal Laku noć, Punpune Inija Asana – sa koji

Često se kao parametar kvaliteta, pa čak i dovoljan garant uspeha nekog književnog dela, navodi što temeljnija sinergija teme i izraza, odnosno stila kojim autori odluče da neku priču ispripovedaju, a nekim čudom nešto ređe se u tom smislu ističe uvek dobrodošla komplementarnost dva tek naoko udalje

Kao što način ishrane utiče na čovekovo zdravlje, tako u sprečavanju bolesti i kvalitetnijoj svakodnevici mogu da doprinesu dobri stilovi života koji podrazumevaju negovanje porodičnih i međuljudskih odnosa u široj zajednici, ali i poštovanje sopstvene ličnosti. „Zdravi odnosi mogu da produže život,

Aktuelne skandale na stranu (jer bartovski se držimo toga da je autor ipak mrtav), nema puno savremenih pisaca kao što je Nil Gejmen (1960): kada je u formi – a u „Anansijevim momcima“ to je najraspoloženiji Gejmen kog možemo zamisliti – magija počinje da radi od prve rečenice, i u njegove fantastič

Poniboj Kertis ima 14 godina, živi u problematičnom kraju negde u Americi i glavni je lik romana Suzan E. Hinton „Autsajderi“ (1967). Edgar Vibo je sedamnaestogodišnjak, zatičemo ga u Istočnom Berlinu nakon što je pobegao iz svog malog mesta u Istočnoj Nemačkoj i glavni je lik romana „Novi jadi mlad

„Život piše romane“, ta floskula silno trošena u svakodnevici jednostavno me je opsedala dok sam čitala roman da nikako nisam mogla da joj odolim. Predložak „Bečkog romana“ jeste stvarni događaj koji je u osnovi ispisao život, ali tamo gde dokument ustupa mesto fikciji, gde postaje književnost, savr

Male atomske bombe titraju u svakom junaku „Tasmanije“. Nema klišea. Svi junaci su autentični, Đordanovi. Paolo Đordano je pisac naših dana i zasluženo laureat prestižne italijanske nagrade „Strega“. Šta je najvažnije u ovom romanu, koji je s italijanskog prevela Gordana Breberina? Niko ne odustaje,

Mada se čini da u našem nacionalnom sećanju često postoji jedan vakuum ili crna rupa koja se pruža od kraja 15. veka sve do početka 19. veka, činjenica je da su i u tom mračnom razdoblju otomanske strahovlade i turskog zlovlašća, Srbi često na ovaj ili onaj način bili važan deo upravnog aparata osma