Znate li šta povezuje Springstina i Andrića, Bodlera i balkanski humor, ili, recimo, šta je kafkijansko u pesmi „Mehmeda majka budila“? Zna Bazdulj. Pisac široke i za čitaoca neopterećujuće erudicije. „Nevidljiva družba“ je roman u jednoj nezavršenoj rečenici. Prošla sam „literarne kilometre“, a zan

Džon Treš osvetljava život velikog pisca, ali tako da uvek pravi što širi zahvat u kulturu i stanje nauke i tehnologije svakog isečka vremena koje opisuje. Tako, recimo, kada piše o Londonu koji je Edgar Alan Po prvi put posetio sa svojim starateljima još kao dečak, on daje i celu sliku grada u kom

Sa uvidima i lucidnošću koji su Tima Maršala učinili najpopularnijim piscem kad je reč o geopolitici, knjiga „Budućnost geografije“, koju nam preporučuje urednik Srđan Krstić, opisuje rivalstva velikih sila, nove tehnologije, trgovinu, sukobe u kosmosu i šta će sve to značiti nama dole na Zemlji. Ov

Aleksandra Veljović Ćeklić je pozajmila naslov svoje knjige od prvog jugoslovenskog horor filma, koji se prikazivao sredinom sedamdesetih godina na Prvom programu u matine terminu u vreme kad su postojala dva televizijska kanala. Neka deca mogla su da ga pogledaju dok su im roditelji bili na poslu,

„Ti i ja smo bili par“ nova je zbirka priča Ljubice Arsić čiji su junaci uspeli ili neuspeli parovi vođeni ljubavlju, odanošću, erosom, čežnjom, potčinjenošću i dominacijom, ali i mržnjom i osvetom u ljubavima večnim, ali i onima za noć. Ovde su „bili par“ ne samo ljubavnici već prijatelji, junaci f

Svakako je dobar, pa čak i civilizacijski pomak, što je ovdašnja kriminalistička i slično-srodno profilisana proza barem u očima ogromnog dela šire čitalačke publike izgubila stigmu manje vrednog književnog soja, sumnjive rabote i navade, te nečega što nepogrešivo ostaje s onu stranu takozvane umetn

Ove godine sam veoma malo pisao o mangama, uglavnom zato što sam se trudio da ispunim zavet većeg fokusiranja na evropski strip (mada sam ovo postigao uz dosta varanja, čitajući nezdrave količine italijanskih Dizni stripova u izdanju američkog Fantagraphicsa), ali i zato što sam gledao da reorganizu

Posle „Čarobnjaka“ – romana o tajnim veštinama preuređivanja realnosti, prepunog višestrukih značenja, koja čitaoca lako mogu da izlude, došao je „Sakupljač“ – roman o kао bajagi napadu i zatočeništvu u kome zatočenica postaje gospodarica, koji lagano prerasta u priču o panici i očajanju osobe koja