Kao što kaže Vladislava Gordić Petković na koricama, novi roman „Dve Mice i Novi Beograd“ naše višestruko nagrađivane književnice Mirjane Đurđević „mala je istorija jednog velikog prijateljstva“ u kojoj iskusna žena već umorna od sveta i istorije koju je na sopstvenoj koži doživela, svoje s mukom st

Istoriju pišu pobednici, zbog čega i uživaju veću pažnju zvanične istoriografije od poraženih. Osim kada ove treba demonizovati. Svaka hegemonija opravdava položaj pobednika, proizvodi veru u sebe i ulepšava sliku stvarnosti. Tako je bilo i u Sovjetskom Savezu, čija je nova elita nastojala da elimin

Kao i u prethodnim romanima, Aćin tačno zna kakve junake želi i kojima dobrovoljno ustupa precizno određen prostor priče koja jeste pripovedačka raskoš. Likovi uživaju u Aćinovoj „režiji“ i tako nastaje nezaboravna književna igra pisca i njegovih junaka s jedne strane, čitalaca s druge. Uostalom, sv

Roman „Spasen“ je senzualna i moćna odiseja autorke Ine Mur, koja čitaoce vodi kroz uzburkano more ljubavi, mržnje, strasti, iskupljenja i snage duha. Oduvek su me privlačili fenomeni. Volim da sam stalno u toku, da znam šta je traženo i zbog čega, a tako je i kada govorimo o knjigama. Pogotovo kada

Pad Carigrada, odnosno Konstantinopolja, večna je odrednica koja pokreće različite emocije, pa je tako ova tema jedna od najvažnijih i najzanimljivijih u istoriji celokupne istorije sveta, koja iznova inspiriše i istraživače i pisce. Jedan od najnovijih doprinosa je roman „Sveti rat za Carigrad“ Ale

Američki pripovedač Nil Gejmen je, to već odavno znamo, majstor svog zanata, stvaralac bujne mašte koji je na izvanredan način oživeo brojne fantastičke svetove u „Koralini“, „Zvezdanoj prašini“, „Dobrim predskazanjima“, „Sendmenu“ i drugim svojim nezaboravnim delima. U knjižarsku ponudu je nedavno

Možda je tema ljubavi najčešća u okvirima svetske književnosti, ali je u srpskoj literaturi rat otac svih stvari. On se u nas neprekidno, reći će Crnjanski „obnavlja iz praha i pepela kao feniks“. Priča koja se otrgla od volje svoga tvorca, ma koliko odlagana, sklanjana, prećutkivana, morala je biti

„Gospođa Dalovej“ (1925) je jedan od najpoznatijih romana Virdžinije Vulf (1882–1941) i jedan od onih klasika za koje gotovo svi znaju (bar po imenu), ali nažalost, čini se, i od onih koje sve manje ljudi čita. Novo izdanje ovog kratkog romana engleske modernističke autorke objavljeno je u starom pr