Ako se zoveš Mikelanđelo, bićeš odličan vajar. Čak i ako nisi Buonaroti. Čak i ako si mali rastom, bićeš veliki umetnik. Vrhunski. Ako si Mikelanđelo Vitalijani, Mimo. Viola, devojka koja nije priznavala granice. Prvi paraglajder. Putnica kroz vreme. Uspravna žena. Briljantan um u pogrešno vreme. A

Bez čitaoca, knjiga je prazna tabla, predmet bez sopstvenog daha ili pulsa. Oduvek sam volela priče o knjigama, pa je logično što sam na prvu loptu poželela da pročitam „Odjek starih knjiga“. Glavna junakinja dodirom može osetiti „odjeke“ prethodnih vlasnika – siže koji obećava. Jer čim sam pročital

Iako je dobijala pohvale, pre svega kao publicističko delo i u toj kategoriji ovenčala svog autora Bukerovom nagradom, knjiga „Sedmo pitanje“ australijskog pisca Ričarda Flanagana (1961) ima nekoliko tematsko-motivaciono-strukturnih romanesknih niti-vodilja koje se prepliću, sustiču i, kao u dobroj

Kroz različite glasove šestoro mladih ljudi koji se, kroz događaje i vreme, kreću ka svom odrastanju, zrelosti i starosti, književnica Virdžinija Vulf u romanu „Talasi“ pokazuje kako se u rečima koje svakodnevno koristimo krije moć da se pred nama iznenada pojavi sva uzbudljivost života. Sigurno se

„Čudo!“ – dreknuo je neko u pariskom Mondu, a sve povodom objavljivanja Selinovog „Rata“, rukopisa pronađenog šezdesetak godina nakon smrti narečenog autora. Nisam čitao taj tekst, ali me ovaj izraz neslućene euforije naveo na izvesna, manje-više, nepotrebna i neobavezna razmišljanja. Bezinteresna.

Pisac predan pisanju i poznat po minucioznom radu nad svojim rukopisima, Goran Petrović ispisao je čitavu galaksiju neobičnih likova i fantastičnih zapleta u svojim romanima i pričama, jedinstvenim u novijoj srpskoj književnosti po bogatoj leksici, svojevrsnom humoru i neiscrpnoj maštovitosti. Takav

Kao što kaže Vladislava Gordić Petković na koricama, novi roman „Dve Mice i Novi Beograd“ naše višestruko nagrađivane književnice Mirjane Đurđević „mala je istorija jednog velikog prijateljstva“ u kojoj iskusna žena već umorna od sveta i istorije koju je na sopstvenoj koži doživela, svoje s mukom st

Istoriju pišu pobednici, zbog čega i uživaju veću pažnju zvanične istoriografije od poraženih. Osim kada ove treba demonizovati. Svaka hegemonija opravdava položaj pobednika, proizvodi veru u sebe i ulepšava sliku stvarnosti. Tako je bilo i u Sovjetskom Savezu, čija je nova elita nastojala da elimin