Iako česta preinačavanja naslova, najpre u prvom prevodu na engleski jezik, a potom u prilagođenim verzijama za decu i nizu filmskih adaptacija, navode na pogrešan utisak, zvonar nije istinski centralni lik slavnog dela Viktora Igoa. Koliko god danas usvojena, promena nije bila po volji samom piscu,

Prva knjiga je od 2017. do danas prodata u fantastičnih osamnaest izdanja, a tu je i „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beogradu – knjiga druga“ kao nastavak publici toliko dragog bestselera. Predosećajući glad publike za novom knjigom, Laguna je prvi tiraž nastavka izdala u čak 6.000 primeraka! A u među

Na aerodromu u Stokholmu, sada već davne 2009. godine, Jovan Ćirilov je, ispostaviće poslednji put, zagrlio Vesnu Stanišić, dramaturga, prevodioca, pozorišnog producenta i košarkaškog trenera, prošaptavši: „Memoari, Vesna, memoari.“ Nepogrešivo je, kao i uvek, u spontanim razgovorima sa nekadašnjom

Toliko je već svakojakih knjiga napisano o Albertu Ajnštajnu da se kolektivno nezadovoljstvo recenzenata naučno-popularnih knjiga može skoro pa osetiti u etru. Ajnštajn, kao ikona moderne fizike, predstavlja zaista neiscrpnu temu, pa uz neprekidni priliv sve više originalnih izvora dostupnih javnost

Po povratku u svoje rodno kraljevstvo Lenkr, nakon putovanja preko Diska, veštice Nana Og i Baka Vedervaks otkrivaju da je novi krug modernih, mladih veštica oformljen u njihovom odsustvu. Magrat je uznemirena kada otkrije da se planovi za njeno venčanje sa kraljem Verensom odvijaju punom parom bez

„Ja znam šta će ostati večno. Neprolazna ljubav. Dve ruke koje se dodiruju. Dva tela koja uživaju jedno u drugom. Znam da negde o tome postoji zapis koga ne može da uništi nikakav kancer, nikakva trulež, nikakva bomba, nikakvo zlo, ni zavist – ništa.“ – Branka Petrović Branislava Branka Petrović (Be

Velika Galerija Doma Vojske Srbije u centru Beograda je ovog aprila po šesti put domaćin retrospektivne izložbe radova srpskog slikara, pisca i novinara Momčila Mome Kapora (1937–2010). Pod nazivom „Zlatni presek“ ova postavka u prvi plan stavila je Kaporovu prepoznatljivu liniju i crtež, ali i potv

Završila sam čitanje romana „Mensfild park“ i razmišljala da li uopšte da pišem osvrt iz dva razloga: 1) o romanima Ostinove dosta se pisalo u Kutku, a i generalno na drugim mestima i u drugačijim formama, 2) činilo mi se da ništa novo ne bih mogla reći i da bi osvrt mogao ispasti isforsiran (videće