Prikaz zbirke „Život se odvija na rubovima“ Tanje Stupar Trifunović
„Kurziv je moj!“, tako je svoje memoare naslovila znamenita Nina Berberova, a taj se rečiti naziv javlja kao snažna asocijacija pri pogledu na naziv zbirke poezije Tanje Stupar Trifunović – „Život se odvija na rubovima“ (u izdanju Laguine). I zaista je tako – u doživljaju sveta i nekom univerzumu kojim dominiraju emocionalne reakcije na opaženo i ono što se zbiva, u dušama onih koje je zadesila punoća života i punoća doživljaja istog naprosto nema prostora za odrednice kao što je efemerno, irelevantno ili nešto nežnije, a otprilike isto – manje važno.
Jednostavno, i ova nas zbirka poezije i tim svojim naslovom i onim što čini samu srž njene biti podseća da se i istina i lepota (i života i istine o njemu) nalaze, a ne nužno samo kriju, na margini, rubu, u onom nenametljivom i vazda iluzivnom zabatu kojim caruju sitnice, detalji, rečite crtice, mnogoznačne digresije i pritajeno moćne implikacije. Otuda i rub, ta varljiva reč na samoj razmeđi ekavskog i ijekavskog poimanja srpskog jezika, ali što je ipak značajnije i reč koja sugeriše i možda suštinski oprečno – rub shvaćen kao deo međe, nečega što, između ostalog, i sputava, ali i rub kao plodno tle tišine i višeznačnosti, kao adresa na kojoj možebiti počivaju istine koje to zbilja i jesu.
Izraz Tanje Stupar Trifunović je sugestivan, odmeren, snažan, postojan, i dobar deo svoje moći crpe upravo u toj svojoj svedenosti, podno koje je pohranjena i dobrano zauzdana narativnost, a koja nam omogućava da, ukoliko ove pesme čitamo po redu po kome su i nanizane između korica ove zbirke, pratimo i diskretno ispričanu povest o krivudavom sazrevanju u načelno zrelijim godinama i, pritom, na raznorodne teme u čijoj žiži su naša istrajna, a neretko nespremna i bleferska nastojanja da shvatimo svet i život koji ionako teraju po svom pred našim umornim i preopterećenim očima i umovima.
To je opisano i u kratkoj pesmi „Druga vrata“, u kojoj se ukazuje upravo na gore narečeno:
Druga vrata ne treba imati
Druga vrata su laž
izmišljaju ih pjesnici i samoubice
taj zbir kukavičluka
Da vam opišem ta vrata
Nemaju kvaku bravu ni ključ
samo propadneš kroz njih
Druga vrata ništa ne valjaju
Autor: Zoran Janković, prevodilac, filmski i književni kritičar
Izvor: Nedeljnik
