Prikaz zbirke „Riba, patka, vodozemac: priče o životinjama“
U priči o postanju, na tek stvorenom svetu čoveka su dočekale brojne i raznolike životinje. Prvi ljudi su u izobilju, ljubavi i skladu živeli sa svim što je po zemlji trčalo i puzalo, u vodi plivalo i letelo visoko, kroz čist, prozračan vazduh. Ali, upravo jedna od životinja imaće i presudnu ulogu u njihovom izgonu iz rajskog vrta. Dakle, od samih početaka civilizacije do vremena u kome se čovek sasvim otuđio od prirode i duboko narušio nužnu biološku ravnotežu, ljudska bića, te životinje koje govore, sa životinjama kao sa sužiteljima ostvaruju veoma značajan, složen i vrlo ambivalentan odnos. Stoga ne čudi da na stranicama mitoloških, filozofskih, psiholoških, antropoloških, istorijskih i drugih studija, kompleksna simbolika koju životinje imaju u svekolikom čovekovom doživljaju i poimanju sveta zauzima značajno mesto, a da u novijim, interdisciplinarnim proučavanjima književnih ostvarenja, sve češće srećemo pojam književna animalistika. Vredan prilog za buduće istraživače usredsređene na ovu temu, ali pre svega uzbudljivo štivo za ljubitelje pripovetke kao moderne forme proze, jeste i knjiga „Riba, patka, vodozemac“, koju je u ediciji Talasi, objavila Laguna 2014. godine.
Knjigu čiji podnaslov glasi Priče o životinjama, čini 35 priča koje je sa stranica najbolje kratke svetske proze izabrala i u najboljim prevodima na srpski jezik među jedne korice sabrala književnica Ljubica Arsić. U njemu su zastupljena vrhunska pripovedna ostvarenja autora koji su stvarali u različitim umetničim epohama, počev od Đovanija Verge, italijanskog dramskog i proznog pisca rođenog 1840. godine do naših savremenika, među kojima su najmlađi, Zahar Prilepin, Elena Aleksijeva i Aleks Toćilesku. Iščitavajući ih po ko zna koji put ili se nenadano obrevši u nepoznatom pripovedačkom svetu, nad stranicama ovog izbora zastajaćemo kako bismo preispitali vlastite stavove o onome što nas od životinja razlikuje. Još češće ćemo biti iznenađeni koliko su, zapravo, duboke naša srodnost i bliskost sa njima. Najbolji svetski pripovedači kakvi su Kafka, Hemingvej, Bunjin, Birs, Bucati, Benedeti, Doris Lesing, Markes, Margaret Atvud, Šalamov, Kavabata, Ulicka, Petruševska, Mo Jen i brojni drugi u ovoj knjizi zastupljeni autori, svojim snažnim i prepoznatljivim glasovima pokušavaju da osvetle svu složenost odnosa koji se razvijao u hiljadama godina dugoj borbi za opstanak života na našoj planeti. Među odabranim ostvarenjima, najmalobrojnija su ona napisana iz antropocentrične vizure, iz pozicije bića koje je, zahvaljujući prednostima, većinu zemaljskih stvorenja pripitomilo i stavilo ih u svoju službu, postavši vlasnik i eksploatator svega što može da mu služi. Zasnovane na snažnoj simbolici, pripovesti koje je iz svog ogromnog čitalačkog iskustva odabrala Ljubica Arsić, savremenog čitaoca podstiču da razmišlja o intuiciji i znanju, neukrotivosti i pokornosti, odanosti i grehu, patnji i radosti... Bar nakratko zaboravivši na komfor koji nam daje prividnu slobodu, u predahu između dve priče, skoro sigurno ćemo se zapitati zašto u doba sveopšte otuđenosti tražimo isceljenje upravo u društvu životinja. I bez obzira da li smo upravo pročitali priču o pčeli, panteru, majmunima, insektu, mački, psu, krokodilu, ptici, tigru, konju ili nekoj drugoj životinji, biće nam jasno da, u stvari, sve vreme, zapravo, čitamo priče o ljudima, o unutrašnjoj borbi između divljeg i kultivisanog u nama samima. I shvatićemo da ljudskost nismo sasvim izgubili ako je nađemo za druge ljude, ali i one koji su manje jednaki od svih jednakih na ovom našem svetu.
Autor: Olivera Nedeljković
