Priče o vampirima skoro po pravilu pune su krvi, ali u njima i ljudi obično imaju važnu ulogu. U romanu „Zmija i krila noći“ to baš i nije tako.

„Zmija i krila noći“, prva knjiga Karise Brodbent iz serijala Nijaksijina kruna koju je nedavno izdala Laguna, prikazuje svet u kome su vampiri glavni. Oni vladaju, imaju plemena, zakone, pa čak i bogove koji ih nagrađuju darovima ako ih zasluže, a ljudi služe mahom samo kao krvni resurs. Ali taj svet vidimo kroz ljudske oči, jer nam svoju priču pripoveda Oreja, ljudska devojka koju je usvojio vampirski kralj.

U okruženju gde bi svi od nje želeli samo dragocenu krv, kralj Vensan učinio je sve u svojoj moći kako bi je istrenirao da preživi, da se uklopi i da bude na oprezu na svakom koraku. Ipak, sve dok je „samo“ čovek, Oreja nije bezbedna, te se stoga prijavljuje na Kedžari, okrutni turnir do smrti na kome pobednik može tražiti bilo kakve darove od boginje Nijaksije.

Sve ovo samo je uvod u priču koja se odvija poput onih iz filma „Borba do poslednjeg“ i serijala knjiga i filmova „Igre gladi“. U njoj se takmičari, među kojima je Oreja jedini čovek, u sve komplikovanijim zadacima bore za opstanak i prolazak do finala, nakon koga treba da im se ispuni želja.

Ali, kako je u pitanju žanr romantasy, koji kombinuje fantastiku i romansu, tu je i faktor X, vampir zvani Rejn, koji će od nemile pretnje postati Orejin saveznik, a možda i nešto više. Postulati ovog žanra podrazumevaju takozvane preokrete „od neprijatelja do ljubavnika“, natprirodna stvorenja i prikaz iz ženske perspektive, baš kao što je slučaj u knjizi „Zmija i krila noći“.

Oni koji poznaju žanr verovatno će ovaj roman neosporno porediti sa delima Sare Dž. Mas i Rebeke Jaros, a oni koji su novi u tome mogu da nađu dobro odskočnu dasku za dalje istraživanje. Treba napomenuti da Karisa Brodbent prikazuje sumorni i okrutni svet koji ljude tretira poput potrošne robe, što možda neće svima prijati tokom čitanja, zbog čega je i sama autorka stavila upozorenje na početak knjige.

Ona nam od početka do kraja romana „Zmija i krila noći“, prvog u svom serijalu, donosi mnogo više krvi, stradanja i užasa nego ljubavi, ali u sve to uspeva da utka i poneku nežnost i osobine koje su nam ipak malo bliskije. Prijateljstvo, očinska briga, zaljubljenost i želja da se spase što više nevinih duša su tu negde, ali uglavnom se dave u moru prolivene krvi.

To ne znači da nam nije stalo do likova, već samo služi da se poveća jaz između Oreje i svih ostalih i ujedno njenu unutrašnju borbu prikazuje paralelno sa spoljnom. Sve to dolazi uz jednu finu dozu preokreta, od kojih ćete možda neke predvideti, ali ne i sve, i čini delimično zaokruženu celinu.

Ipak, priča se nastavlja kroz još pet knjiga tako da čini ukupno tri duologije i pet od tih šest knjiga je već napisano, što je dobra vest za one koji su se već opekli sa nezavršenim serijalima.

Autor: Filip Milosavljević

Izvor: danas.rs