Jael je upravo završila studije biznisa i ekonomije.

Srećemo je na početku knjige, veselu, nimalo ne razmišlja o poslu, u zabavnoj grupi prijatelja.

Vrlo brzo skačemo deset godina unapred, i Jael je potpuno drugačija, zaokupljena poslom, neosetljiva na sve što se događa njenoj sestri, njenim prijateljima.

Postepeno saznajemo šta joj se dogodilo.

Autorka nas spretno vodi kroz život ove povređene mlade žene, veoma simpatične.

Ovo nije roman o nekoj modnoj ikoni, ovo je roman o ženi, osobi iz stvarnog života, mladoj po rečniku i godinama.

Autorka vešto opisuje intimne prizore koji izgledaju zaista verodostojno, senzualno i nimalo sirovo. Oni su u srži priče. Nisu tu da namame čitaoca.

Naslov knjige je dvosmislen: Jael želi da izbegne porodična okupljanja, ali i profesionalne obaveze. Na kraju joj voljena osoba upućuje ove reči iz svojih razloga.

Dopala mi se i uloga roditelja u ovoj priči. Jael ih voli, a oni nisu nimalo nametljivi. Nije uvek bilo tako u njenim prethodnim romanima, gde ih je izbegavala.

„Žao mi je, čekaju me…“ je roman Anjes Marten-Ligan koji najviše volim.

Izazov za „žensko pero“.

Prevod: Maja Mihajlović
Izvor: Babelio