Prikaz romana „Zamak uzdaha“: Tragična krhkost ženskog položaja
Roman „Zamak uzdaha“ francuske autorke Izabel Dikenoa predstavlja svojevrsno putovanje kroz poslednje godine starog režima, neposredno pred izbijanje Buržoaske revolucije 1789. godine. Fokusiran je na svet male provincijske aristokratije, svet koji se istovremeno raspada, prerasta u sopstvenu karikaturu i hvata poslednje trzaje pred istorijski slom.
U središtu romana nalazi se Lizelot, mlada žena buržoaskog porekla, kojoj smrt roditelja oduzima ne samo oslonac već i pravo da odlučuje o sopstvenom životu. Kao što je bilo tipično za osamnaesti vek, izbori žene nisu bili zaista njeni: njen pohlepni i bezosećajni brat stavlja je pred tri mogućnosti – manastir, bordel ili brak sa mnogo starijim baronom Kazimirom di Bopreom. Lizelot „bira“ jedinu opciju koja garantuje goli opstanak – udaju.
Ovaj brak, zasnovan na interesu, neravnopravnosti i društvenoj nuždi, vodi je u svet provincijske aristokratije čije običaje ne poznaje. Tu će se susresti sa sistemom u kome je žena istovremeno ukras, valuta i teret – zavisno od volje muškaraca oko nje. Baron Di Bopre oličenje je autoriteta starog režima: neotesan, prgav, razmažen, ali istovremeno tragičan u svojoj nemoći da se uzdigne iznad sopstvenih kompleksa. Njegova najdublja strast nisu ljudi, već ptice – egzotične, skupe, razmetljive.
Nakon baronove apopleksije, koju autorka opisuje upečatljivo – istovremeno surovo i komično – dvorac zapada u haos: gospodar je nepokretan, Lizelotin položaj nesiguran, a ceo domaćinski sistem razotkriva svoje pukotine. Baronove prgavo ispisane ceduljice, njegov jedini preostali vid komunikacije, postaju jedan od najduhovitijih motiva romana.
Delo majstorski prikazuje sve faze ženskog položaja u osamnaestom veku: Lizelot je najpre siroče zavisno od muške milosti, potom supruga čije telo i sudbina pripadaju mužu, a zatim udovica koja jedno vreme provodi na ivici bede, da bi se iz nje izvukla. Dikenoa to osvetljava kroz brojne primere – od zakonskih apsurda nasledstva do nepisanih pravila ponašanja. Posredstvom Lizelot jasno se vidi apsurdna poruka koju autorka provlači: žena je stub društva, ali ono joj retko priznaje pravo da stoji uspravno.
Glavna junakinja ipak na svom putu nailazi na svetionike dobrote i zdravog razuma, među kojima se ističe Narong, misteriozni mladić sa Dalekog istoka, obrazovan, blag i odan – lik koji unosi nežnost i tiho razumevanje u Lizelotin sumorni svet. Čak su i ptice – posebno ara Lara – prikazane kao ravnopravni učesnici zbivanja, sa sopstvenim osobinama, napadima besa i ulogama u preokretima radnje.
Radnja obuhvata period od 1786. do 1789. godine, a kako napreduje, tako se oseća rastuće nezadovoljstvo naroda, nestašica hrane, bes koji kruži selima i gradovima. Dok se Lizelot bori za svoj dom i dostojanstvo, Francuska se sprema da proključa.
Stil romana je oštar, duhovit, slikovit i prepun istorijske erudicije. Autoričina sposobnost da spaja humor, ironiju i surove činjenice čini se nedostižna. Opisi su vizuelno snažni, dijalozi živahni, a ritam pripovedanja toliko prijatan da se i najduže digresije čitaju sa zanimanjem.
„Zamak uzdaha“ je istovremeno smešan, gorak, nežan i edukativan roman. Kroz Lizelotinu borbu Dikenoa prikazuje tragičnu krhkost ženskog položaja, licemerje aristokratije i nadolazeći slom starog sveta, ali i neverovatnu snagu pojedinca da se uzdigne uprkos svemu.
Autor: Domagoj Petrović
