Prikaz romana „Voli te mama“ Ilijane Zander
Koliko mi zapravo poznajemo svoje roditelje? Da li ste se ikada to zapitali? Čini nam se da znamo sve o njima, a to često zapravo nije tako – ni približno. Upravo ta pukotina između prividne bliskosti i stvarnog neznanja čini savršenu potku trilera, što Ilijana Zander u svom novom romanu „Voli te mama“ koristi precizno i bez milosti.
U središtu priče je Makenzi Kasper, mlada žena koja je i sama briljantna studentkinja, ali je ceo svoj dosadašnji život provela u senci svoje majke Elizabet, poznatije pod pseudonimom E. V. Rendž, svetski renomirane autorke mračnih trilera. Ta senka nije samo profesionalna već i emocionalna: majčina slava oblikovala je Makenzi, istovremeno od nje sakrivši mnoge istine. Kada Elizabet Kasper iznenada nastrada u, naizgled, krajnje nesvakidašnjem nesrećnom slučaju, Makenzi dobija tajanstveno pismo potpisano samo sa: „Tvoj najveći obožavalac.“ Taj trenutak otvara niz misterioznih događaja i pokreće priču koja brzo prerasta iz porodične drame u uznemirujući psihološki triler.
Ilijana Zander vešto gradi napetost kroz motive pisama i postepenih otkrića, stalno dovodeći čitaoca u stanje sumnje: kome se može verovati, a šta je pažljivo režirana laž? Posebno je efektan način na koji autorka briše granicu između fikcije i stvarnosti – majka koja je ceo život pisala trilere sada sama postaje figura oko koje se formira misterija i potencijalna žrtva ubice, dok njena ćerka – i to protiv sopstvene volje – preuzima ulogu detektiva.
Snaga romana „Voli te mama“ leži u njegovoj emotivnoj dvosmislenosti. Ovo nije samo priča o zločinu i preokretima, već i o složenom odnosu majke i ćerke, o ljubavi koja može biti iskrena i manipulativna u isto vreme. Kako se istina polako razotkriva, postaje jasno da su najveći obrti upravo oni intimni – oni koji menjaju način na koji posmatramo porodicu, sećanja i sopstveni identitet. Ilijana Zander napisala je triler koji ne uzbuđuje samo zapletom već i neprijatnim pitanjem koje ostaje da odzvanja dugo nakon poslednje pročitane stranice.
Autor: Nikola Gavranović, književni kritičar
Izvor: Nedeljnik
