Prikaz romana „Van pravila“: Ljubav, seks i „autovanje“ na hokejaškom ledu
„Van pravila“ je debitantski roman Rejčel Rid i prvi u serijalu Vatreni rivali (Game Changers) u kome je, do sada, objavljeno sedam delova. Imajući u vidu da je serija „Vatreni rivali“ (Heated Rivalry) i u Srbiji stekla ogromnu popularnost, možda bi odmah trebalo razjasniti da su glavni junaci u ovoj knjizi Skot Hanter i Kip Grejdi, a ne Ilja Rozanov i Šejn Holander. Glavna priča iz serije je nešto što biti tema u potonjim romanima, a ona sporedna priča iz prve sezone je u romanu glavna i jedina.
„Van pravila“ je romantična priča o dva momka iz Njujorka. Skot Hanter je kapiten hokejaškog tima i jedna od najprepoznatljivijih i poznatijih sportskih zvezda u zemlji. Nalazi se u igračkoj krizi kada posle treninga svraća u bar u kojem radi Kip Grejdi. Kip ima diplomu iz istorije, ali radi posao koji nema veze sa njegovim obrazovanjem i želeo bi da pronađe posao, recimo, u muzeju. Nakon što je Skot popio smuti koji mu je Kip napravio, razbio je maler i odigrao odličnu utakmicu. Pošto je veoma sujeveran kada su u pitanju rituali pred utakmicu, vraća se po isti smuti. Pa ponovo. Naravno, vrlo brzo postaje jasno da više ne dolazi zbog smutija i sportskog sujeverja nego zbog Kipa.
Pitanje obostrane privlačnosti veoma rano postaje očigledno jer je jasno da Skot i Kip žele jedan drugoga, te veoma brzo započinju sa seksualnim praksama. Čini se da priča o njihovom odnosu ide i prebrzo, jer za svega nekoliko nedelja od koketovanja u baru stižu do priče o zajedničkom životu. Tako roman povremeno više podseća na romantičnu fantaziju (romantasy) nego na pokušaj realističnog prikaza nastanka i prirodnog razvoja jedne veze, te ne čudi što u osnovi priče može da se povuče paralela sa klasičnim motivom iz Pepeljuge, samo malo prilagođen savremenoj romantičnoj književnosti. Čitaocima ostaje da prihvate početnu pretpostavku da su Skot i Kip jednostavno pronašli jedan drugog i da od tog trenutka posmatraju šta će ta ljubav proizvesti.
Glavni i jedini pravi zaplet romana je u tome koliko će Skot uspeti da sakrije svoju ljubav od očiju javnosti jer, kao kapiten profesionalnog hokejaškog tima, veruje da bi otkrivanje seksualnosti moglo da ugrozi njegovu karijeru, odnose sa saigračima, sponzore i način na koji ga javnost doživljava. Upravo je sukob javne persone i privatnog identiteta centralna tema priče.
Roman koristi profesionalni hokej kao izrazito maskulinizovanu sredinu, te Skotov strah nije predstavljen samo kao njegov lični problem. Okružen je kulturom u kojoj se podrazumevaju heteroseksualnost, fizička snaga i određeni modeli muškog ponašanja. Tako da ne čudi dualitet u kome se Skot na ledu odlično snalazi kao autoritativni kapiten i fizički snažan profesionalni sportista, dok privatno može da se „oklizne“ i bude nežan i ranjiv muškarac.
Priča hrabro brani stav da jedno ne poništava drugo. I tu do izražaja dolazi jedna, pomalo neočekivana, osobenost romana (koju je i serija u istoj meri ispratila). Naime, uprkos nežnom i romantičnom tonu, roman obiluje i eksplicitnim, skoro čisto erotskim scenama seksa. Naročito u prvoj polovini romana gotovo čitava poglavlja posvećena su seksu u kome Skotova privatna sloboda dolazi do izražaja. Upravo te scene iz poslovična četiri zida suprotstavljaju se njegovoj javnoj neslobodi. Ovi, gotovo subverzivni momenti deluju još upečatljivije ako se uzme u obzir da je knjiga spakovana kao da je namenjena relativno mlađoj publici.
Upravo su ta kombinacija otvorene seksualnosti i nežnosti, u dinamičnom, ali i toplom odnosu Skota i Kipa najuspeliji delovi romana. Naročito ako se ima u vidu da roman i nema naročito komplikovanu radnju i da je njegov glavni sadržaj sama veza.
Ono što knjizi svakako ide u prilog jeste upravo taj odnos između Skota i Kipa, koji je dovoljno simpatičan da čitaocima bude stalo do toga šta će se sa njima dogoditi. Njihova veza nema neku naročito komplikovanu dramaturgiju, ali lepo funkcioniše upravo zahvaljujući svakodnevnim sitnicama i postepenom prelasku iz ljubavi na prvi pogled i seksualnog odnosa u nešto mnogo ozbiljnije.
Šteta je što autorka, možda zbog spisateljskog neiskustva, nije iskoristila priliku da razradi jednu potencijalno snažnu temu, a to je pitanje usamljenosti. Skot na početku romana naizgled ima sve. Bogat je, uspešan, slavan, obožavan i okružen saigračima koje smatra porodicom, ali zapravo nema nikoga sa kim može da podeli najobičnije delove svakodnevnog života. Kipu je često privlačno upravo to što Skot želi da razgovara s njim o tome kako mu je prošao dan. Dakle, Skotu ne nedostaje filmska romansa koliko mu nedostaje obična intimnost sa drugim ljudskim bićem. Sa druge strane, Kip nije toliko usamljen koliko je zaglavljen. Ima porodicu i prijatelje, ali gleda kako ljudi oko njega napreduju dok on sa diplomom radi slabo plaćen posao i ne zna kako da napravi sledeći korak. Šteta je i što je Kipov lični razvoj nedovoljno razrađen jer je tu postojala ozbiljnija priča o njegovim profesionalnim i emocionalnim potrebama i osećanju da možda nema pravo da nešto zahteva za sebe. Autorka je imala mogućnost da napravi roman o dvojici ljudi kojima nedostaju potpuno različiti delovi ispunjenog života i koji kroz vezu počinju da ih pronalaze, ali se dobrim delom zadovoljila romansom, seksom i glavnim konfliktom.
Što se tiče samog hokeja, to nije nešto što bi trebalo da brine (ne)prijatelje sporta i razonode. Rid je od detinjstva ljubiteljka hokeja i ovo donekle objašnjava zašto je čitav romantični univerzum izgradila upravo oko tog sporta. Ipak, hokej uglavnom funkcioniše kao kontekst za Skotov problem, važan samo jer određuje njegovu slavu, javni imidž, strah od „autovanja“ i tradicionalnu predstavu muškosti, ali nije potrebno naročito poznavati svet ovog sporta da bi se knjiga čitala.
Za one koji su do knjige stigli zahvaljujući „Vatrenim rivalima“, najveći problem mogao bi da bude upravo to što već znaju gotovo sve što će se dogoditi. Kada romanu, čiji je glavni sadržaj jedna ljubavna veza, oduzmete neizvesnost njenog razvoja, ne ostaje mnogo prostora za iznenađenja. Ipak, Skot i Kip su dovoljno simpatični da njihovoj priči vredi pružiti još jednu priliku, ovoga puta na papiru. A „Van pravila“ je, na kraju krajeva, tek ulaz u svet u kojem nas Ilja Rozanov i Šejn Holander tek čekaju.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: Optimist
