Prikaz romana „Umreti ponovo“: Lepši i jači pol
Skoro je izvesno da roman „Umreti ponovo“ američke spisateljice kineskog porekla Tes Geritsen (1953) ne počinje baš u skladu s očekivanjima čitalaca njenih prethodnih knjiga o tandemu bostonske detektivke Džejn Ricoli i medicinske istražiteljke More Ajls. Umesto glasa jedne od dve imenovane junakinje, knjigu otvara pripovedanje londonske knjižarke Mili Džejkobson. Podneblje koje je opisano u prvom poglavlju takođe je nesvojstveno za serijal Ricoli i Ajls: delta reke Okavango u Bocvani. Mili je tamo na safariju na koji ju je nagovorio njen momak Ričard Renik, pisac trilera koji sebe doživljava kao alfa mužjak, pa se u skladu s tim, u devojčinom prisustvu, udvara bar jednoj pripadnici neobične pustolovne ekipe. Ali da to nije najlošije što će se desiti Mili, naslućuje ženski krik koji (pošto su u blizini ženke leoparda, hijene i lavovi) najverovatnije ima veze s dejstvom predatora na nekom iz ekipe safarija. Završetak poglavlja na ovaj ili sličan način (naglim prekidanjem) predstavlja uobičajeno sredstvo kojim autorka održava visok nivo saspensa.
Siže se seli u Boston, gde Ricoli i njen partner u istrazi Mora Ajls prisustvuju stravičnom prizoru: Leon Got, poznati lovac koji se bavio prepariranjem životinja, nađen je mrtav u svom stanu i masakriran. Ispostavlja se da se njegovo srce nalazi u garaži njegove kuće, zajedno sa srcem jedne divlje životinje, i da je on otac Eliota Gota koji je stradao šest godina ranije u safariju o kom je pripovedala Mili Džejkobson. I tek će pripovedati: smenjivanjem bostonskih i bocvanskih epizoda tako da poslednje reči poglavlja budu uvek efektne – i mada po pravilu otkrivaju nešto sasvim novo, još više toga najavljuju – Geritsenova pronalazi novi način da pospeši saspens u svom serijalu.
Pokazaće se da je Mili Džejkobson – najverovatnije – jedina preživela na safariju koji s bostonskim slučajem nije povezan samo motivom predatora i žrtvama iz porodice Got. Pošto ni onaj ko je presudio Eliotovom ocu Leonu ne sedi skrštenih ruku, Džejn i njenom suprugu, FBI agentu Gejbrijelu Dinu, ne ostaje ništa drugo do da se zapute u Južnu Afriku, gde Mili sada živi, ne bi li je nagovorili da im pomogne da razreše ko bi mogao biti bostonski serijski ubica.
I pored vanredne komercijalnosti i brojnih književnih nagrada koje je dobila, te redovnih pohvala kritike, Tes Geritsen nije dopustila sebi da je uspeh uljuljka te da, jednostavno, nastavkom serijala (koji se apsolutno može čitati kao zasebna knjiga) ponovi poetički patern koji joj se pokazao toliko berićetnim. Naime, selidba dobrog dela radnje u Afriku, poglavlja koja naizmenično teku tim kontinentom i Sjedinjenim Državama, te davanje glasa pripovedačici „sa strane“, uopšte nisu jedino po čemu je ovaj roman različit u odnosu na prethodne.
Profil tretiranog zločin(c)a je takođe novum u opusu Geritsenove, kao što je to i naizmenična selidba tačke gledišta sa Džejn na Moru i obratno (u svakoj od prethodnih knjiga autorka je davala narativno preimućstvo jednoj ili drugoj), kao što je to i usputan ali upečatljiv i dubok tretman motiva poput prijateljstva i poverenja (Ajls prema Ricoli, Mili spram Ričarda...), ugrožavanja koji na različite a ponekad i slične načine ljudi priređuju životinjama i obratno, a to sve ima i savremenu stranu: ono što u borbi za opstanak među zverima znače snaga, otpornost i krvoločnost, to među prividno civilizovanim alfa mužjacima predstavljaju bankovne kartice...
Kao i uvek, žene su jači pol u romanima Tesi Geritsen, s tim što u „Umreti ponovo“ to svojim delovanjem ne potvrđuju samo Džejn Ricoli i Mora Ajls nego i traumatizovana ali i na povratak u puni život spremna Mili Džejkobson.
Autor: Domagoj Petrović
