Prikaz romana „Ubistvo u Lokvudu“: Roman u kome su i čitaoci angažovani u istrazi zločina
„Ubistvo u Lokvudu“ je roman koji i čitaoca uključuje u istragu i čini ga ravnopravnim partnerom u otkrivanju zločina.
Dženis Halet se pridružila Raglanskoj pozorišnoj družini kada je imala četrnaest godina. Tamo je radila sve poslove. Od promovisanja događaja, preko pravljenja rekvizita, do čuvanja garderobe. Režirala je, pisala drame, glumila, služila iza šanka, čistila posle predstava… Bio je to sveobuhvatan hobi. Tamo je čak i upoznala svog današnjeg partnera. Međutim, ovo je dvadeset prvi vek i ljudi više jednostavno nemaju dovoljno entuzijazma da se bave ovakvim hobijem. Kao i mnoge amaterske pozorišne trupe i Reglanska družina je imala problema da nađe nove članove. Ovo je dovelo do njenog gašenja 2013. godine.
Roman „Ubistvo u Lokvudu“, koji je kod nas u prevodu Tatjane Milosavljević objavila izdavačka kuća Laguna, predstavlja Haletino ljubavno pismo svojoj staroj pozorišnoj družini. Malo čudno pismo, ali ipak.
Nakon prvostepenog procesa u kome je ubica osuđen advokat koji veruje u nevinost svoga klijenta šalje prepisku koja je korišćena kao dokazni materijal tokom suđenja dvema brucoškinjama pravnog fakulteta. Ova dokumentacija obuhvata mejlove, SMS poruke, presklipinge, zapisnike sa saslušanja, službene beleške dežurnih policajaca… Sva ova dokumentacija i prepiska je povezana sa ubistvom koje se desilo u malom gradu na obodu Londona.
U fokusu ovih korespondencija nalaze se članovi amaterske glumačke trupe. Osim predstave koju su spremali, oni su morali da prikupljaju novčana sredstva za lečenje kancera dvogodišnje unuke jednog od članova njihove družine. Kako prepiska odmiče, čini se da ništa nije onako kako izgleda. Moguće su laži, manipulacije, lažna predstavljanja… Svako može da napravi lažni mejl i da se predstavi kako želi. A čitaoci znaju samo ono što pročitaju u ovoj dokumentaciji. Ipak, i ona je dovoljna da, zajedno sa mladim studentkinjma prava, otkrijemo ko je stvarni ubica i koji se sve zločini kriju iza ove, naizgled, dobrodušne grupe glumaca amatera.
Iako pisan epistolarnim stilom, roman „Ubistvo u Lokvudu“ se čita bez problema. Čitalac ni za trenutak neće biti izgubljen među svim tim likovima i događajima. Autorka nas majstorskom rukom vodi kroz radnju, povremeno nam pružajući određenu vrstu pomoći kako bismo sa lakoćom prošli kroz ovu nesvakidašnju priču.
Da stvar bude bolja, priča odiše određenom dozom humora jer ne možemo a da se ne nasmejemo kada o istim događajima čitamo opise iz različitih uglova, interpretacija i tumačenja. Svaki lik u skladu sa svojom ličnošću, ali i interesima, predstavlja ono što se događa. Pritom, svako od njih može da laže i manipuliše. A jedini način da ih uhvatimo u tome jeste da pažljivo čitamo šta drugi kažu o tome i da u procepu različitih istina, pronađemo onu pravu. Šta se zaista dogodilo u Lokvudu i ko je pravi ubica, ili ubice.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
