Kada je u romanu okosnica priče podvala, tok radnje obično prati svesrdne pokušaje protagonista da tu podvalu prikriju i zataškaju. Međutim, istorijski roman „Tuđi život“ Milana Jovanovića je originalan i jedinstven jer za prevaru odmah saznaje većina likova, ali o njoj ćute, mudro pokušavajući da iz nje izvuku sopstveni ćar, čime dodatno utiču na zaplitanje radnje.

Pisac, inače, likove veoma vešto i osmišljeno uvodi jednog po jednog u radnju ne bi li, razvijajući narativnu nit poput najfinijeg prediva, stvorio čitavu galeriju upečatljivih junaka koji će mu poslužiti u postavljanju beskrajno maštovite fabule ispunjene neverovatnim obrtima koji slede gotovo u svakoj novoj sceni. Pritom, odmah prilikom uvođenja likova, dajući im živopisne karaktere, osobine i izbrušene naravi, vrši i njihovu karakterizaciju, te je čitaocu od početka lako da se veže za njih i sa zanimanjem prati njihove dogodovštine, koje pisac darovito mrsi i plete stvarajući time intrigantnu dinamiku u romanu.

Knjiga prati mladog monaha Serafima kojem dolazi sestra mesnog turskog vlastelina i traži da joj pomogne, jer brat želi da joj nametne neželjeni brak. Seda i Serafim potom kuju plan po kom će umesto nje kao neveste mladoženji poslati cigansku bludnicu, nesvesni da je gomila ljudi oko njih već dokučila njihovu spletku i sada pokušava da iz nastale zbrke izvuče korist za sebe, rešena da sama ispisuje sopstvenu sudbinu umesto da se prosto prepusti strujama života. I tako se polagano zamršava radnja smeštena u Srbiji sa samog početka 16. veka, kada je njome vladala despotica Jelena. A onda, korak po korak, čitalac stiže do raspleta koji će ga na dugo ostaviti pod dubokim utiskom.

Autor: Miroslav Bašić Palković