Jelena Pavić

Јесен и кише које прате то годишње доба су увек период кад волим да утонем у нешто топло. Тако сам и ове јесени, која је сивља од неких ранијих, пожелела да отпловим у прошлост. То ја зовем топлим. И то баш Средњи век. Вероватно ће неки помислити, а зашто тај период кад је тај период сив, мрачан... А да ли је? У Србији за време краља Милутина и краља Драгутина, у роману Пламен свеће, сигурно није сиво. Какав год да је пламен, он греје. У Белој цркви живи породица Тољеновић, Петар са својим синовима Тихомиром, Растком и најмлађим Угљешом. Били су у даљој крвној вези са Немањићима. И како то бива кад отац право господарења положи на млађег брата деси се раздор међу њима. Још ако том раздору кумују снахе, а да је једна од њих Бејша сестра Ђорђа Кастратија албанског великаша, онда тај однос породице бива растрзан неслогом, сплеткама... Док чланови властелинске породице Тољеновић одлазе у војни поход, најмлађи Угљеша остаје да господари у Белој цркви. Тада сам се ја бринула да ли ће поклекнути пред чарима Бејше супруге његовог најстаријег брата, пред Драгињом женом његовог злог стрица Вукашина, Белом паганском и меропхињом... или ће мудро стећи себи још већу славу. У исто време пратимо и причу која се дешава у једном далеком граду Сирмионеу, где млада племкиња Франка смишља план како да избегне удају. Тај план ће је довести у Србију. И јесте ово једна историјска фикција, то схватите по неким именима која историја није забележила. Нека имена јесте, нека само личе али нису забележени у том периоду. Ти што личе су баш Бејшина фамилија, племе Кастрати са оне стране Проклетија. У том делу ћемо осетити најнижу суровост људског бића и сваки пут ћемо се питати да ли је ико преживео, тамо где њихова нога крочи. И не треба да вас уплаши ово, то су само делови против којих је јача и мајка српска краљица Јелена и монах Арсеније који живи у једној испосници на Скадарском језеру... и друго свештенство и монаштво. Кажу да назив Пламен свеће је управо та потреба породице како некад тако и данас да посматра како је пламен свеће у другој кући већи и лепши. И зато за мене овај роман није само фикција већ једна истина. Од мене препорука ❤️

Стефан Спасић

Смештена у период Средњовековне Србије прича прати живот многобројне породице Тољеновић настањене у Белој Цркви. У тренутку када на позив краља мушки чланови одлазе у поход, власт и тврђава бивају поверени најмлађем сину Угљеши. Не тако пријатељски настројено окружење, главног јунака ставља пред разна искушења и доношењем важних одлука може доказати да очев избор није био погрешан. Уз мноштво неочекиваних преокрета присутних до самог краја, љубавни заплет књигу чини додатно примамљивом. Оно што је посебно краси јесте врло детаљан приказ како физичких, тако и карактерних особина, нарочито изражених међу женским ликовима којих има доста. Књига је поучна и написана лако разумљивим језиком, а због теме породичних односа којима се бави није намењена само заљубљеницима у историјске романе него свима. Једна од важних порука коју књига носи јесте и да нам некада у животу "МНОГО" среће доноси "мали" пламен свеће!

Natalija Šapić

Замислите се којим епитетом бисте описали особу која води рачуна о исправности својих поступака и брани своју и породичну част.Да ли је превазиђено бити поштен,истерати правду до краја,обележен као јунак једног периода?Ако би данас било чудно,завирите у свет породице Тољеновић у тринаести век и са нескривеним емоцијама пратите главног јунака,Угљешу.У времену када брат издаје брата,бори се искључиво за себе запитате се да ли је породица стуб друштва.Освајањa, походи,гомилање богатства узима замах.Да ли свако уме да се избори за себе?У суровом свету,како ће се прихватити праведан, поштен,храбар до скоро дечак, млад човек који одраста преко ноћи у особу у коју сви могу имати поверење.Частан,правдољубив, осећајан,правичан,искрен,неустрашив.Kако ће на крају у овој борби титана одгирати са картама живота које су му подељене.Где је задовољство,срећа због самог живота?Да ли је заиста Тољеновићима мерило у животу само више и више мерено у материјалним?

Irena

Ova knjiga je za mene pravo otkrovenje. Sadržajna, puna neočekivanih obrta, uzbudljiva, vešto implementirana u istorijske okvire.... Prvi put se srećem sa ovim piscem, ali ću svakako potražiti njegova ranija dela.

Maja

Lepa i uzbudljiva priča, puna obrta, sa odlično okarakterisanim likovima. Laka za čitanje, tečnog i jasnog stila,sa univerzalnim, kosmopolitskim porukama.