Prikaz romana „Strelac“: Poetični, filozofski dragulji o životu iz pera slavnog pisca
U opusu Paula Koelja nalazi se dvadesetak romana, bestselera i remek-dela, od kojih je „Alhemičar“ zasigurno najpoznatiji. Sada kada je u sedmoj deceniji života, od ovog najpopularnijeg savremenog brazilskog autora pred čitaoce stiže „Strelac“ – inspirativno delo, kao što smo od njega i navikli.
To je priča o Tecuji, drvodelji iz jednog zabačenog sela. Jednoga dana u selo dolazi stranac koji baš njega traži. Stranac će otkriti da je drvodelja jedan od najboljih i najlegendarnijih strelaca u zemlji. U nadi da mu preotme titulu, stranac izaziva Tecuju na dvoboj. Tecuja, skroman ali pun samopouzdanja, prihvata. Nakon takmičenja i odlaska neznanca Tecuja će odgovarati na pitanja dečaka koji je svemu prisustvovao. Takođe će mu otkriti razlog zbog kog je od drugih krio svoju veštinu.
Minimalistički narativ je smešten između prologa i epiloga, koji tako uokviruju trinaest elokventnih životnih lekcija. U poglavljima, koja variraju od nekoliko redova do nekoliko stranica, detaljno su opisani pravilni pokreti tela koja početnik mora da savlada kako bi briljirao u streličarstvu. Čitalac tako istražuje odnos između strelca i njegovog luka, strele i mete, kao i ko je osoba koja će početnika voditi na putu ovladavanja zanatom. Koeljo ove lekcije pripoveda iz ugla mentora, što priči daje ton vanvremenske parabole ili bajke. Stil pisanja pre podseća na poeziju negoli na taksativna uputstva.
U jednostavnom pripovednom tonu krije se dublja poruka od pukih instrukcija kako odapeti strelu – ona koja podstiče razumevanje sopstva i različitih životnih etapa. Priča ukazuje na ispunjenje koje proizilazi iz neumoljive prakse i svesne namere, koje se mogu prepoznati i u načelima taoizma. Narator naglašava i mudrost koju učenik može steći iz iskustva, pa čak i iz takozvanih neuspeha. Svest o negativnim osećanjima može dovesti do razvoja ličnosti učenika, umesto da ga u tome spreči. Većina pouka ove vrsne knjige zasnivaju se na japanskoj duhovnosti i zen tumačenju streličarstva.
Koeljo redefiniše mnoge pojmove i vezuje ih neraskidivim vezama. „Baš kao što strela traži metu, i meta traži strelu, jer strela daje značenje njenom postojanju.“ Ovakvi filozofski dragulji izazivaju preispitivanje kod čitalaca dugo nakon što sklope korice.
Pored Koeljove lirike, knjigu krase i izvrsne ilustracije Eve Eler.
Koeljo ponovo u svom delu oslika ljudsku čežnju za prosvetljenjem. „Prosvetljenje“ ne podrazumeva zapadnjačko poimanje „uživanja“, pa ni „ljubavi“, već se odnosi na suptilnije iskustvo istraživanja sopstvene duše. U intervjuu za Njujork tajms iz 2005. godine Koeljo je izjavio: „Iznenađuje me kada me nazivaju spiritualnim piscem. Za mene je potraga za srećom laž, kao da postoji trenutak u kome se sve menja, kada postajemo mudri. Verujem da prosvetljenje ili otkrovenje stičemo u svakodnevici. Tragam za radošću i spokojnim delovanjem.“ Taj odnos između sopstva i fizičke intervencije suština je Koeljovog etosa i pisanja. „Strelac“ će se naročito dopasti ljubiteljima zen filozofije i metafizičke fikcije.
Autor: Žizel Luis
Izvor: booktrib.com
Prevod: Aleksandra Branković
To je priča o Tecuji, drvodelji iz jednog zabačenog sela. Jednoga dana u selo dolazi stranac koji baš njega traži. Stranac će otkriti da je drvodelja jedan od najboljih i najlegendarnijih strelaca u zemlji. U nadi da mu preotme titulu, stranac izaziva Tecuju na dvoboj. Tecuja, skroman ali pun samopouzdanja, prihvata. Nakon takmičenja i odlaska neznanca Tecuja će odgovarati na pitanja dečaka koji je svemu prisustvovao. Takođe će mu otkriti razlog zbog kog je od drugih krio svoju veštinu.
Minimalistički narativ je smešten između prologa i epiloga, koji tako uokviruju trinaest elokventnih životnih lekcija. U poglavljima, koja variraju od nekoliko redova do nekoliko stranica, detaljno su opisani pravilni pokreti tela koja početnik mora da savlada kako bi briljirao u streličarstvu. Čitalac tako istražuje odnos između strelca i njegovog luka, strele i mete, kao i ko je osoba koja će početnika voditi na putu ovladavanja zanatom. Koeljo ove lekcije pripoveda iz ugla mentora, što priči daje ton vanvremenske parabole ili bajke. Stil pisanja pre podseća na poeziju negoli na taksativna uputstva.
U jednostavnom pripovednom tonu krije se dublja poruka od pukih instrukcija kako odapeti strelu – ona koja podstiče razumevanje sopstva i različitih životnih etapa. Priča ukazuje na ispunjenje koje proizilazi iz neumoljive prakse i svesne namere, koje se mogu prepoznati i u načelima taoizma. Narator naglašava i mudrost koju učenik može steći iz iskustva, pa čak i iz takozvanih neuspeha. Svest o negativnim osećanjima može dovesti do razvoja ličnosti učenika, umesto da ga u tome spreči. Većina pouka ove vrsne knjige zasnivaju se na japanskoj duhovnosti i zen tumačenju streličarstva.
Koeljo redefiniše mnoge pojmove i vezuje ih neraskidivim vezama. „Baš kao što strela traži metu, i meta traži strelu, jer strela daje značenje njenom postojanju.“ Ovakvi filozofski dragulji izazivaju preispitivanje kod čitalaca dugo nakon što sklope korice.
Pored Koeljove lirike, knjigu krase i izvrsne ilustracije Eve Eler.
Koeljo ponovo u svom delu oslika ljudsku čežnju za prosvetljenjem. „Prosvetljenje“ ne podrazumeva zapadnjačko poimanje „uživanja“, pa ni „ljubavi“, već se odnosi na suptilnije iskustvo istraživanja sopstvene duše. U intervjuu za Njujork tajms iz 2005. godine Koeljo je izjavio: „Iznenađuje me kada me nazivaju spiritualnim piscem. Za mene je potraga za srećom laž, kao da postoji trenutak u kome se sve menja, kada postajemo mudri. Verujem da prosvetljenje ili otkrovenje stičemo u svakodnevici. Tragam za radošću i spokojnim delovanjem.“ Taj odnos između sopstva i fizičke intervencije suština je Koeljovog etosa i pisanja. „Strelac“ će se naročito dopasti ljubiteljima zen filozofije i metafizičke fikcije.
Autor: Žizel Luis
Izvor: booktrib.com
Prevod: Aleksandra Branković
