Prikaz romana „Sporedan detalj“: Vreme zamrznuto neizlečivom mržnjom
Roman „Sporedan detalj“ trenutno najpoznatije savremene palestinske spisateljice Adanije Šibli govori o zločinu koji su počinili izraelski vojnici 1949, ubivši jednu mladu Palestinku, čijim ubistvom godinama kasnije postaje opsednuta jedna hrabra palestinska novinarka.
Kada je 2017. godine objavljen u arapskom originalu, roman „Sporedan detalj“ palestinske književnice Adanije Šibli (1974) iskazao je svu napetost koja decenijama vlada između palestinskog i izraelskog naroda, koja je nedavno eskalirala u još jedan rat.
Radnja ovog kratkog romana odvija se na dva vremenska plana, 1949. godine kada Izrael stvara svoju državu osvajajući i jedan deo do tada palestinskih teritorija, i u sadašnjem vremenu kada jedna mlada, hrabra palestinska novinarka reši da istraži zločin nad seoskom devojkom koju su izraelski vojnici uhvatili, mučili i brutalno ubili. Taj događaj, samo jedna smrt, zaboravljena i zatrta u pustinjskom pesku novinarka ironično naziva sporednim detaljem, to je samo jedan u nizu zločina koje obe zaraćene strane ne prestaju da čine jedna drugoj u uzaludnom pokušaju da dokažu kako je istina samo na jednoj strani.
Stil kojim Šibli piše podseća na Kamija, na prve stranice „Stranca“, i ovde identično ošamućene pustinjskim suncem i vrelinom koja nije samo fizička, koja nadire kao trajno stanje psihe, izobličujući ljudskost i stvarajući zločince koji možda to pod drugim okolnostima ne bi bili. Minuciozno opisujući svaki detalj, gotovo svaki minut dešavanja u vojnom logoru izraelskih izviđača koji imaju strašan zadatak da osmatraju i „čiste“ teritoriju za koju im je rečeno da je njihova, ova proza poprima ritam disanja u pustinji, puls sunca koje je podjednako nemilosrdno za sve.
Bez nade
Potencirajući metaforu čistoće, fizičke nasuprot duhovnoj koja je izbrisana, opisuju se detalji monotone svakodnevice oficira, koji u relativnoj udobnosti sopstvenog šatora vodi računa o kupanju i čistoj odeći koju dobija, poseduje lekove i zavoje, što mu sve pomaže da preživi. Na sličan način novinarka održava red i tišinu svog majušnog stana u kome živi sama i taj red joj stvara iluziju uređenosti i života samog, svojevrsnog štita od svega što se dešava u spoljnom svetu.Tako pojam preživljavanja postaje neka vrsta lajtmotiva, jer oficira ubode otrovni škorpion dovodeći ga na ivicu ludila i smrti. U tom magnovenju, da li pod dejstvom otrova ili je otrov već bio u njegovoj krvi ostaje otvoreno pitanje, on zajedno sa svojim vojnicima čini strašan zločin čiji je motiv zapravo nejasan, jer devojka je slučajna zarobljenica koja se zatekla na mestu na kome nije smela da bude.
Dvadeset pet godina kasnije i mlada novinarka će se zateći na mestu na kome ne sme da bude, vreme stoji zamrznuto neizlečivom mržnjom koja tinja vekovima i decenijama, truje sve poput otrova škorpiona i ne ostavlja nikakvu nadu da će se situacija ikada promeniti.
Da dobra književnost veoma često anticipira stvarnost, dokaz je i ovo delo. Rat čiji smo sada svedoci govori o tome, ali i o angažovanosti pisaca u večitim pokušajima da svojim delom poprave svet.
Ovaj roman je stilski i formalno i dokaz da je manje zaista više, jer zahvaljujući i dobrom prevodu s arapskog Dragane Đorđević, čitalac počinje da diše istim ritmom kao i junaci, proživljavajući npr. sekunde kada novinarka čeka u kolima na kontrolnom punktu, premrla od straha da će otkriti njenu lažnu ličnu kartu. Jer znamo li to i da li nas interesuje, teritorija Izraela podeljena je na dozvoljene i zabranjene zone, ona ne može slobodno da uđe u Jafu, a kada se ipak dokopa predgrađa, ugleda more kao simbol slobode, radosti, svežine života koja joj je uskraćena i bukvalno i u prenosnom smislu na palestinskim, pustinjskim teritorijama. Vozeći pored mora, postaje druga osoba, slobodna i odvažna.
Rasplet priče ne ostavlja mnogo nade. Nema u ovoj prozi previše lepote, opisa ni pesničkih meandara. To je gotovo dokumentarna knjiga o jednoj istini i jednom životu među hiljadama uzaludno izgubljenih. Da li sve koji podignu ruku na nevinog može opravdati ujed škorpiona rasne i nacionalne netrpeljivosti, pita se Šibli i daje jasan odgovor.
Lik novinarke je verovatno autorkin alter ego, mlade, odlučne i nasmrt preplašene Palestinke koja je rešena da bar jednu tragičnu priču istraži do kraja. Na pusutinjskom suncu, u turobnoj tišini vreline, događaji će pokazati da li je hrabrost dovoljna da se dosegne istina i spasi svet.
Autor: Aleksandra Đuričić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 47
