Prikaz romana „Slika s morem“: Najbolji Bakman do sada!
Fredrik Bakman se na književnu scenu vraća sa snažnom, gorko-slatkom pričom o neraskidivoj vezi između četvoro tinejdžera koja traje decenijama... i neočekivano utiče na sudbinu jedne mlade devojke.
Većina posmatrača na kultnoj slici K. Jata vidi samo more. Ali mlada umetnica Luiza, koja konstantno sumnja u vlastitu kreativnost i pokušava da se izbori sa životnim nedaćama, opčinjena je trima sićušnim figurama u uglu platna. Ona predoseća da se tu krije neka priča i odlučuje da je istraži.
Dvadeset pet godina ranije, na mirnom doku jednog zabačenog gradića, četvoro tinejdžera pronašlo je utehu u međusobnom društvu. To su Joar, koji je po prirodi borac, Ted, tužni knjiški moljac, Ali, koja je večito u pokretu zahvaljujući nemirnom duhu vlastitog oca, i talentovani, ali veoma nesrećni dečak koji svoju patnju prenosi na platno. Jednog nezaboravnog leta podeliće među sobom svoje priče, tajne i snove, stvarajući tako, ne samo uspomene, već i umetničko delo koje će ih nadživeti.
Sa tom slikom, koja joj se neočekivano našla u rukama, Luiza kreće na putovanje kako bi otkrila njeno poreklo i ponovo pronašla smisao vlastitog života. Ono što sledi je dirljiva priča o tome kako prijateljstvo ostavlja dubok trag, kako umetnost čuva uspomene i kako, ponekad, priče na koje usput naletimo postanu one koje nas zapravo oblikuju.
Priče su složene, sećanja su nemilosrdna, mozak čuva samo nekoliko trenutaka iz najboljih dana našeg života, ali zato pamtimo svaki trenutak onih najgorih.
Dobro znate da će vam svaka Bakmanova knjiga zasigurno slomiti srce, samo još ne znate kako.
Roman „Slika s morem“ govori o prijateljima koji se stiču u tinejdžerskom dobu, koji postaju vaša nova porodica, o umetnosti koja je toliko sveobuhvatna da ruši sve vaše dotadašnje predstave o svetu, ali i o tome kako u njemu može da vas učini manje usamljenim. Ali, pre svega, ovo je priča o lojalnosti, poverenju i ljubavi.
Kada bih morala da opišem ovu knjigu samo jednom rečju, rekla bih da je ona srceparajuća. Ova majstorski napisana priča nosi u sebi neizmernu bol. Sa nestrpljenjem pratite svaku Tedovu reč dok se on priseća leta koje nije promenilo samo njegov život, već i živote njegovih prijatelja. Iako je osećaj nadolazeće propasti i tragedije toliko jak da ga praktično možete osetiti na svakoj stranici, neraskidivo prijateljstvo među likovima donosi preko potrebnu utehu.
Pored priče iz prošlosti, tu je i ona iz sadašnjosti u kojoj se Ted susreće sa genijalnom tinejdžerkom Luizom, koja je u svom kratkom životu već mnogo toga preživela i koje ne može da se otarasi. Njen cinizam i snalažljivost celu priču čine neodoljivijom. Ona je drska, duhovita i neobuzdana, ali istovremeno i neko ko nikada nije imao osećaj pripadnosti, za čime više od svega žudi. Kako se radnja odvija, čitalac se postepeno zaljubljuje u prijateljstvo između Teda, Joara, Ali i umetnika, baš kao i Luiza, što knjizi daje dodatnu draž.
Volela bih da vam kažem nešto više o zapletu, ali ne želim da otkrijem nešto važno. Bakman pred čitaoca postavlja ogledalo. Piše o smrti, tuzi i parališućem strahu, roditeljima koji se ne ponašaju u skladu sa svojim ulogama, o pretencioznosti onih koji prodaju i kupuju umetnine, o osećanju da je sve moguće kada pronađete umetnika čije vas stvaralaštvo ispunjava životnom energijom. On piše i o neuzvraćenoj i platonskoj ljubavi, ali i o onom osećaju da svaka naša misao i delo određuju naš kraj. U romanu je prisutno i ono snažno uverenje da nas ništa ne oblikuje kao prijateljstva koja smo stekli u mladosti – čak i ukoliko se ona prekinu ili neočekivano promene. Verujte mi da ovo nije čak ni polovina tema kojima se Bakman pozabavio u ovoj knjizi.
U svakom slučaju, roman „Slika s morem“ deluje mi kao kruna Bakmanove karijere. Tokom čitanja obično pribeležim 30-60 rečenica, ali sam u ovom romanu zabeležila više od 350 citata. Prosto imate utisak da se Bakman njime obratio svojim fanovima u stilu: „Mislite da znate šta je bol samo zato što ste pročitali ’Medvedgrad’? Mislili ste da su ’Uznemireni ljudi’ jedina knjiga sa kojom ste se zaista poistovetili? E pa, pokazaću ja vama...“ I zaista nam jeste pokazao.
Iako je Bakman, bez sumnje, jedan od mojih omiljenih pisaca, i dalje sam zapanjena njegovim ogromnim talentom pomoću kog svako svoje delo učini tako ličnim. Kao da se baš lično meni obraća. A u isti mah mi pokazuje da je ljudsko iskustvo zapravo univerzalno i slično za sve.
Brojni događaji u ovoj knjizi su tragični, a patnja likova vas bukvalno prožima do srži, tako da sam više puta morala da odložim knjigu zato što (baš kao i Luiza) nisam želela da završim priču ukoliko se ispostavi da ona nema srećan završetak. Međutim, kao što to dobro znamo, Bakman obično u delu u kom njegove knjige postaju najbolnije šalje i svoju najbitniju poruku: Svi smo u ovome zajedno. Niste sami dok otkrivate tajne prijateljstva koje je zapečaćeno jednog leta pre četvrt veka. Zajedno sa Luizom, otkrivate koliko svet može biti čaroban ukoliko pored sebe imate prave ljude. Ako ni zbog čeg drugog, onda samo i upravo zbog ovog osećaja vredi pročitati ovu knjigu.
„Slika s morem“ je najbolji Bakmanov roman do sada – dirljiva posveta prijateljstvima iz mladosti i njihovoj moći da nas oblikuju u osobe koje jesmo i koje želimo da budemo.
Autor: Mimi Keler
Izvor: thenerddaily.com
Prevod: Kristijan Vekonj
