Prikaz romana „Šala“ Milana Kundere
Među pasioniranim čitaocima dela Milana Kundere nije mali broj onih koji najviše cene njegove rane romane, čuvene „Nepodnošljivu lakoću postojanja“ i „Šalu“, smatrajući da je u kasnijoj stvaralačkoj fazi izgubio prvobitnu autentičnost. Ona je proizašla iz ličnog iskustva života u posleratnoj Čehoslovačkoj koja nije izbegla socijalizam i pripadnost Istočnom bloku zemalja koje su veoma dugo ostale zarobljene rigidnom ideologijom i mnogim društvenim stegama.
U takvoj atmosferi odvija se priča romana „Šala“, neposredno nakon velikog prevrata 1948, u doba stvaranja novog društva i novog čoveka koji se morao mnogo toga odreći u ime nekog idealnog sveta koji su mu obećavali. Ali stvarnost je bila sve samo ne idealna, sročena na brzinu od udarništva, partijskih sastanaka, potkazivanja i imperativa odricanja od svega što je do tada činilo život. Izrazito religiozni Česi postajali su preko noći proklamovani ateisti, najlojalniji partiji, ujedno i najsuroviji prema onima koji nisu odmah prihvatili novi poredak, slepa vera u ispravnost Staljinovog socijalizma zaklanjala je istinu o čistkama i progonima sopstvenog naroda.
Mladi Ludvik šalje svojoj devojci jednu bezazlenu razglednicu i dozvoljava sebi šaljivu rečenicu sumnje u novi poredak. Kad razglednica naravno bude presretnuta, za njega počinje progon, odlazak na prinudni rad u rudnik i sunovrat svih mladalačkih snova i nadanja.
Posle mnogo godina, kako se osvetiti vinovniku sveg tog stradanja? Da li je to zaista moguće ili samo bes vodi glavnog junaka ka ideji da zavede njegovu sada već sredovečnu i frustriranu suprugu koja zbog toga postaje laka žrtva? U procepu između pravednog besa i besmislenosti osvete pluta glavni junak ove priče, spoznajući sve dublje tragikomiku svojih namera, jer ono najdragocenije, vreme i mladost, više ništa ne može da vrati. Pritisnuti olovnim vremenima, Kunderini junaci sa obe strane komunističke ideologije ostaju podjednako prikraćeni za ljudskost, ljubav i iskrenost.
Da li ih je Kundera pronašao napuštajući Čehoslovačku i nastavljajući da piše u svom pariskom azilu i na francuskom jeziku, delimičan odgovor možemo potražiti u njegovim kasnijim delima. Ali atmosfera i tema „Šale“ ostaju autentično i iskreno svedočenje o ljudima kojima nakaradna ideologija zaista može da uništi život i zaodene ga u sivilo uniformnosti čija je metafora učmala moravska varošica u koju se Ludvig vraća posle mnogo godina ne nalazeći ni u svom rodnom mestu ni osvetu niti utehu.
Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik
