Prikaz romana „Rosa i Bjerk: Grob u ledu“: Dvostruka potraga na islandski način
Roman „Rosa i Bjerk: Grob u ledu“ finsko-islandske autorke Satu Reme (1980) drugi je deo serijala o islandskoj policajki Hildir Runarsdotir. Poput prvog, zasniva se na spoju kriminalističke istrage, snažne atmosfere islandskog pejzaža i lične priče glavne junakinje, ali je u nastavku upravo njena porodična prošlost još značajnija. Ubistvo i policijska istraga postaju način da se postepeno otvaraju davno potisnute tajne povezane sa Hildirinim detinjstvom i nestankom njenih sestara Rose i Bjerk.
U središtu radnje je ubistvo uticajnog lokalnog političara, pronađenog mrtvog u snegu, dok se paralelno razvija i priča o padu malog aviona. Hildir slučajeve istražuje zajedno sa finskim policajcem Jakobom Johansonom. Ipak, roman nije klasičan triler usmeren samo na pitanje ko je ubica. Radnja je slojevita i sastoji se od više međusobno povezanih pripovednih linija koje obuhvataju sadašnjost, Hildirino detinjstvo i prošlost njene majke.
Upravo je ta povezanost kriminalističke priče i porodične tragedije jedan od najzanimljivijih elemenata romana. Hildir se kroz istragu istovremeno približava odgovoru na pitanje šta se dogodilo njenim sestrama. Zato je njena policijska potraga ujedno i potraga za sopstvenom prošlošću.
Veliku ulogu igra i sam Island. Pejzaž nije samo dekoracija u romanu već važan deo atmosfere: sneg, hladnoća, fjordovi, udaljena naselja i osećaj izolovanosti stvaraju specifičan okvir za priču. Autorka uspeva da dočara islandski način života i mentalitet, a u ovom nastavku to čini još bolje nego u prethodnom. Island postaje gotovo ravnopravan element romana, prostor u kojem izolovanost pojačava osećaj tajne i napetosti.
A i lik same Hildir dobija još više na dubini. Ona više nije samo policajka koja rešava zločine, već žena čiji su profesionalni život i lična trauma neraskidivo povezani. Kroz odnos sa Jakobom i ostalim junacima dobija se i šira slika njihovih privatnih života. On je zanimljiv upravo zato što odstupa od stereotipa – kao policajac koji je uprkos profesionalnim obavezama prikazan kao čovek sa slabostima.
Roman ima i širu tematsku dimenziju. Pored ubistva i istrage bavi se moći, društvenim položajem, porodičnim odnosima i različitim oblicima nasilja i zloupotrebe. Autorka ne pribegava moralizovanju, već pokazuje posledice koje nasilje ostavlja na ljude. Zbog toga se iza kriminalističke konstrukcije krije priča o ljubavi, odnosima, gubitku i potrebi da se razume ono što je dugo ostalo neizgovoreno.
Različite niti priče postepeno se spajaju pa je završnica veoma efektna. Za svaku pohvalu su i jednostavno i lako čitljivo pripovedanje, atmosferičnost i sposobnost držanja pažnje bez stalnog oslanjanja na akcione scene.
Sve u svemu, „Rosa i Bjerk: Grob u ledu“ je kriminalistički roman koji svoju snagu ne zasniva samo na rešavanju zločina. Njegova čak i važnija dimenzija jeste odnos između sadašnjosti i prošlosti, između istrage i lične traume, kao i između čoveka i prostora u kojem živi. Hildir je istovremeno policajka i žena koja pokušava da razume sopstvenu porodičnu tragediju, dok hladni i izolovani islandski pejzaž toj priči dodaje specifičnu atmosferu. Upravo zato roman uspeva da zadrži čitaočevu pažnju i probudi veliko interesovanje za nastavak serijala.
Autor: Domagoj Petrović
