Prikaz romana „Rizničar tajni“: Kada veštičji advokat rešava srednjovekovnu misteriju
Po ugledu na istorijske romane „U senci crne smrti“ Dobrila Nenadića u kojem smo posetili Afriku, „Pesma o tri sveta“ u kojem nas je Vladimir Pištalo vodio preko okeana, i „Gozba Velikog kneza“ u kojem nas je Dušica Milanović Marika odvela u staru Rusiju, tvorac popularnih serijala iz žanra fantastike Zoran Petrović ovoga puta u svojoj novoj knjizi „Rizničar tajni“ zaranja u prošlost na nepoznatim meridijanima vraćajući nas u Španiju 16. veka, i to čini ravno Ildefonsu Falkonesu. Ne ustručavajući se od upuštanja u složene i zamršene lavirinte detektivske proze, Petrović pokazuje dodatnu književničku neustrašivost smeštanjem radnje ne samo na nama posve nepoznato mesto već i u davno prohujala vremena, pri čemu magle minulih vremena prihvata ne kao zastrašujuću složenost, već kao nadahnuće i izazov.
Mada predstavlja u celosti plod piščeve mašte i kreativnosti, a svakako i dubokog i neverovatno temeljnog istraživanja, „Rizničar tajni“ je inspirisan stvarnim životom i delom Španca Alonsa de Salazara Frijasa koji je krajem 16. i početkom 17. veka bio borac protiv progona veštica i nepravednih suđenja ženama optuženima da se bave mađijama, zbog čega je u narodu ostao poznat kao Veštičji advokat. Kao napredan i prosvećen um u najcrnjem mraku mračnog srednjeg veka, uticao je na špansku inkviziciju, ali i na katolike diljem Evrope.
Godine 1577. u Biskajskom zalivu susrećemo ubicu najamnika Huana Morganda Latimora koji se manuo đavoljih rabota i posvetio porodici. Tek pristigao u San Sebastijan, saznaje da mu je inkvizicija odvela ženu i sina zato što je vidare snabdevala lekovitim travkama. Latimor mora da se upusti u utrku s vremenom kako bi stigao u prestonicu na vreme i spasao ženu pre nego što je spale na lomači kao vešticu.
Uz majstorski slikovite i metaforične opise mesta i pejzaža koji sumornoj i krvavoj radnji daju poetično ublaženje i rasteruju stravu notom topline, Petrović nam dalje opisuje Huana koji stiže na svoje odredište, ali prekasno: plaćenik pred kojim su kraljevstva drhtala pada na kolena zgromljen strašnim saznanjem i zaklinje se na osvetu.
Drugi deo radnje nastavlja se dvanaest godina kasnije. Godine 1589. u prestonici pokrajine Arabe ubijena je razbludna kći vojvode od Zadore, bliskog prijatelja velikog inkvizitora. Nižući rečenice isključivo u službi radnje, Petrović ne zamara čitaoce nepotrebnom filozofijom, metafizikom i dugim unutrašnjim monolozima koji bi narušili dinamiku fabule i usporili ritam.
Mladi plavokosi Alonso, doktor prava i medicine već u dvadeset i petoj, pozvan je da pomogne u rešavanju slučaja. Iako poseduje sva naučna znanja, u jedno se ne razume – u život, pošto ga je proveo učeći po bibliotekama i sveučilištima. Nasuprot njemu, tu je ženski lik Antonije, ćerke čuvara tamnice, koja se nagledala svega i svačega, te je naučila zakone ulice. Ali koliko im udružena znanja mogu pomoći kada polako počinje da se otkriva da se izvor zla i zločina možda krije u vrhovima moći i da su oni koji su postavljeni na položaj najviših čuvara vere zapravo najveći grešnici? Okružen s jedne strane zlim i svirepim čelnicima inkvizicije koji ne prezaju ni od čega, a s druge njihovim korumpiranim poslušnicima kojima je moral samo misaona imenica,
Alonso će morati da se iskobelja iz mračnog i zamršenog lavirinta misterije i izvede istinu na svetlost dana.
Autor: Miroslav Bašić Palković
