Prikaz romana „Reči na mom dlanu“ autorke Gvinevir Glasferd
Sedamnaestovekovne okolnosti su nalagale da se Helena Jans zaposli kao sluškinja, te ona počinje da radi kod gospodina Sardženta, engleskog trgovca knjigama koji živi u Amsterdamu. Kada u njegovu kuću dođe novi stanar, zavlada veliko uzbuđenje jer to nije niko drugi nego filozof i naučnik Rene Dekart. Međutim, radost pomalo splasne kada Helenin poslodavac shvati šta je takvom gostu sve potrebno. Helena je na drugoj strani totalno oduševljena, a to oduševljenje joj u potpunosti menja život.
Britanska spisateljica Gvinevir Glasferd je pisala za časopise Mslexia i Scotsman. Međutim, bila je potrebna stipendija Umetničkog saveta Engleske da bi napisala svoj prvi roman. Ova knjiga je pokazatelj značaja rada Umetničkog saveta kao i Gvinevirovog talenta koji vredi svaki peni.
Tema njenog romana je ljubavna veza između jednog od najslavnijih učenjaka 17. veka, Renea Dekarta, i nepoznate sluškinje, Helene Jans. Iako priča ispričana iz Helenine perspektive, kao i sva istorijska fikcija, govori o nedokumentovanim događajima i emocijama koje se samo mogu zamisliti, način na koji dočarava običaje i kulturu Holandije 17. veka je apsolutno zanosan. Zapravo zanosan koliko i portret glavnih istorijskih likova - da, jer je Helena takođe postojala.
To je mlada, inteligentna žena koja je naučila da čita i piše, dostignuće kojim se sluškinja 17. veka nije smela preterano ponositi. Zapravo, to će većinu poslodavaca navesti na bojazan da bi takav član posluge mogao imati neke originalne i opasne zamisli. Za njih je održavanje postojećeg stanja prioritet. Stoga je lako videti zašto je Helena srećna što ima poslodavca koji je ohrabruje – u određenoj meri. Takođe je lako uvideti zašto je Dekart privlači, uprkos njegovom zastrašujućem i zaštitnički nastrojenom slugi.
Sam Dekart nastupa kao ambiciozan čovek, okrenut sebi, za koga je rad sve a ljudi postoje da bi bili podučavani, služili njemu ili bili predmet proučavanja. To ovu ljubavnu priču čini neobičnom. Nepotrebno je reći da Helena žudi za „normalnijom“ vezom ali mora se povinovati i činiti šta joj se kaže.
Ovo je možda ljubavna priča ali Gvinevir je uspostavila savršenu ravnotežu između svih elemenata, dajući redak kvalitet knjizi: ovo je romantična priča koja može biti privlačna za članove oba pola. Postoje prelepi lirski momenti koji s druge strane nisu sentimentalni i poetični do te mere da prožmu čitavu radnju. Sporedni zapleti su jednako interesantni (naročito oni koji se bave drugom poslugom kao i priča o Heleninom bratu), što pokazuje autorkinu sposobnost da osvetli sporedne likove.
Zbog svega navedenog, ovaj roman, iako debitantski, zaslužuje ozbiljnu pažnju, a njegova autorka opravdava čitalačko poverenje u svoj sledeći literarni poduhvat.
Izvor: thebookbag.co.uk
