Prikaz romana „Provalija“ Fernanda Valjeha

4. jun 2019.

Valjeho je poreklom Kolumbijac, a živi u Meksiku. Svetsko priznanje stekao je romanom „Bogorodica plaćenika“ koju je Barbet Šreder pretvorio u film. Roman „Provalija“ je mračan koliko i „Bogorodica“, a predstavlja poluautobiografsko delo smešteno u piščev rodni grad Medeljin.

Pripovedač (po imenu Valjeho) vraća se kući nakon podužeg odsustva kako bi bio uz svog voljenog brata Darija koji boluje od side i čije se zdravlje pogoršava zbog prevelike upotrebe alkohola i marihuane. Autor se upušta u digresije kroz sećanja na zajedničke doživljaje poput beskrajnih adolescentskih žurki i homoseksualnih afera. Smrt – junak oko koga se na kraju radnja odigrava, pojavljuje se i nakon dodira sa nekoliko članova Valjehove porodice – postaje njegov najveći naprijatelj.

U ovoj brutalnoj i nepopustljivoj kritici nasilnog društva u Medeljinu, kolumbijskih političara, pape i katoličanstva, Valjeho je takođe strog i prema ženama u svom okruženju, uključujući i sopstvenu majku. Do samog kraja postaje strog i prema sebi, a kada Smrt trijumfalno napusti roman, Valjeho ostaje sa dubokim osećajem impotencije i frustracije. Kroz svu tu pesimističnost, autor dodaje suptilan crni humor koji vas spontano navodi na smeh i dozvoljava čitaocu da uživa u ovoj obuzimajućoj i surovo iskrenoj priči.

Izvor: publishersweekly.com

Prevod: Dragan Matković

Podelite na društvenim mrežama:

Povezani artikli

Do 20%
-10%
Provalija
Fernando Valjeho
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
599,00RSD
Članska cena i do:
431,28RSD

Fernando Valjeho

Fernando Valjeho (Medeljin, 24. oktobar 1942) kolumbijski je romanopisac, filmski stvaralac i scenarista. Valjeho je pisac sa izuzetnim talentom za satiru i smatra se zvezdom u usponu među latinoameričkim piscima. Fernando Valjeho je majstor crnog humora i borac protiv licemerja.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Provalija
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
599,00RSD
Članska cena i do:
431,28RSD

Najnovije

Pogledaj sve

2. septembar 2026.

Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta

Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine

Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma

Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.

Pročitaj više