Prikaz romana „Poslednji od nas“
Izvrstan roman koji nećete moći da ispustite iz ruku sve do poslednje stranice! U njemu se prepliću dve epohe i dva grada: Menhetn 1969. i Drezden, februara 1945. U jednom italijanskom restoranu Verner Zilh večera sa svojim prijateljem i partnerom Markusom Hauardom kad ugleda ŽSŽ! ŽSŽ? Ženu Svog Života! Siguran je u to, to je ona i on je želi. Dama je u pratnji, i ulazi u rols rojs koji će naš strastveni junak s mukom pratiti u svom žutom krajsleru. Kad pronađe gde je automobil parkiran, njegove lepotice nema ni od korova, a on ne može da čeka jer mora da ode na važan sastanak.
Ako je upadljivi Verner spreman da čeka svoju plavušu zakopan ispred njene zgrade i pritom izgubi deset miliona dolara, njegov partner Markus, daleko smireniji i trezveniji, ne želi ni da čuje: moraju da se pojave na tom sastanku i tačka.
Zato Verner odlučuje da se zakuca u njen auto. Na šoferšajbni joj ostavlja poruku i poziva je da mu se javi… što će ona i uraditi, naravno. Verner i njegov partner vode građevinsku firmu, Z&H. Oni kupuju, ruše ili renoviraju i… prodaju skupo, vrlo skupo. U početku je teško, ne mogu da prave greške, ali su sigurni u sebe i žele da uspeju. Markusov otac vodi arhitektonski biro i može da im pomogne, što nije slučaj sa Vernerom koji nema kome da se obrati za pomoć i podršku – o svom poreklu on ne zna baš ništa. Usvojio ga je jedan divan par, koji je ispunio želju njegove biološke majke – zadržali su njegovo ime i prezime.
Drezden, Nemačka, februar 1945. Grad je uništen, u njemu vlada potpuni haos. Sve gori. Samo se još drži Bogorodičina crkva u koju su se sklonili ranjenici. Jedna žena, kojoj je bomba raznela noge, upravo se porađa. Zove se Lujza. Hirurg joj obećava da će videti sina kada ga donese na svet. A kada joj ga predstavi, ona izgovara ove tajnovite reči: „On se zove Verner. Verner Zilh. Ne menjajte mu ime. On je poslednji od nas.“ I umire…
Da li će Markus uspeti da podnese neodgovornog partnera, na ivici ludila, neverovatne životne snage, spreman na sve samo da osvoji ženu sa kojom nikad nije ni reč progovorio, i nikad se ne razdvaja od svog ogromnog psa koga zove Šekspir? Hoće li Verner pronaći ŽSŽ, i kakvom je to igrom istorije i sudbine napustio Nemačku i stigao u Ameriku? Da li će jednog dana saznati odakle je i zašto se na njegova pleća svalilo teško breme „poslednjeg od nas“? Čiji je on to naslednik?
Čitalac će u kroz ovaj istovremeno istorijski, ali i roman o poreklu, uroniti u jednu strašnu i varvarsku epohu nacističke Nemačke, i neminovno će se pitati šta to donosimo na svet svojim rođenjem, i da li nas sudbina prati čak i onda kada mislimo da smo joj umakli.
Autorka je uspela da nam dočara neverovatno dopadljive junake za koje ćemo se vezati, duboko saosećati sa njihovim strastima i ranama. Uprkos teškim događajima opisanim u romanu, ova knjiga je puna nade i poručuje nam da sve može ponovo da se stvori uz pomoć ljubavi i ako smo verni sebi. Ne oklevajte, uronite bez zadržke u ovu izvrsnu romanesknu fresku, zbog koje ćete ostati budni do kasno u noć…
Izvor: critiqueslibres.com
Ako je upadljivi Verner spreman da čeka svoju plavušu zakopan ispred njene zgrade i pritom izgubi deset miliona dolara, njegov partner Markus, daleko smireniji i trezveniji, ne želi ni da čuje: moraju da se pojave na tom sastanku i tačka.
Zato Verner odlučuje da se zakuca u njen auto. Na šoferšajbni joj ostavlja poruku i poziva je da mu se javi… što će ona i uraditi, naravno. Verner i njegov partner vode građevinsku firmu, Z&H. Oni kupuju, ruše ili renoviraju i… prodaju skupo, vrlo skupo. U početku je teško, ne mogu da prave greške, ali su sigurni u sebe i žele da uspeju. Markusov otac vodi arhitektonski biro i može da im pomogne, što nije slučaj sa Vernerom koji nema kome da se obrati za pomoć i podršku – o svom poreklu on ne zna baš ništa. Usvojio ga je jedan divan par, koji je ispunio želju njegove biološke majke – zadržali su njegovo ime i prezime.
Drezden, Nemačka, februar 1945. Grad je uništen, u njemu vlada potpuni haos. Sve gori. Samo se još drži Bogorodičina crkva u koju su se sklonili ranjenici. Jedna žena, kojoj je bomba raznela noge, upravo se porađa. Zove se Lujza. Hirurg joj obećava da će videti sina kada ga donese na svet. A kada joj ga predstavi, ona izgovara ove tajnovite reči: „On se zove Verner. Verner Zilh. Ne menjajte mu ime. On je poslednji od nas.“ I umire…
Da li će Markus uspeti da podnese neodgovornog partnera, na ivici ludila, neverovatne životne snage, spreman na sve samo da osvoji ženu sa kojom nikad nije ni reč progovorio, i nikad se ne razdvaja od svog ogromnog psa koga zove Šekspir? Hoće li Verner pronaći ŽSŽ, i kakvom je to igrom istorije i sudbine napustio Nemačku i stigao u Ameriku? Da li će jednog dana saznati odakle je i zašto se na njegova pleća svalilo teško breme „poslednjeg od nas“? Čiji je on to naslednik?
Čitalac će u kroz ovaj istovremeno istorijski, ali i roman o poreklu, uroniti u jednu strašnu i varvarsku epohu nacističke Nemačke, i neminovno će se pitati šta to donosimo na svet svojim rođenjem, i da li nas sudbina prati čak i onda kada mislimo da smo joj umakli.
Autorka je uspela da nam dočara neverovatno dopadljive junake za koje ćemo se vezati, duboko saosećati sa njihovim strastima i ranama. Uprkos teškim događajima opisanim u romanu, ova knjiga je puna nade i poručuje nam da sve može ponovo da se stvori uz pomoć ljubavi i ako smo verni sebi. Ne oklevajte, uronite bez zadržke u ovu izvrsnu romanesknu fresku, zbog koje ćete ostati budni do kasno u noć…
Izvor: critiqueslibres.com
