Oliver je obećao sebi da će tokom dvadeset četiri časa konzumirati ravno pedeset cigareta, Magdalena uzima na sebe teret da svedoči protiv kriminalca koji je otac njene dece, Viktor se sasvim neočekivano našao u krajnje banalnoj situaciji koja će proizvesti niz tragikomičnih događaja, a Greta vodi tešku unutrašnju borbu sa činjenicom da njen suprug ima ljubavnicu.

Sastavivši roman „Pedeset cigareta za Elenu“ od četiri naizgled različite priče, Marina Vujčić ujedno je dala odgovor na pitanje koje jedan njen junak postavlja:

Koji nepoznati od tebe žive tvojim životom?

Isprepletane poglavljima koja umesto naziva imaju tačno vreme dešavanja onoga što je u njima opisano, priče će ponekad možda zbuniti čitaoca, kome će trebati nekoliko pročitanih rečenica ili pasusa dok prozre u kojoj se priči trenutno nalazi, ali do takve zabune može doći isključivo zbog toga što priče zaista jesu, bez obzira na formalne razlike, u mnogome međusobno identične, naročito kad je u pitanju psihičko stanje četvoro likova, koji kao da zajedno čine jednu osobu.

Otuda neće biti previše bitno ko se od njih slobodnim oseća jedino u zatvoru, ko uvek završi u slepoj ulici, ko želi da se reši samoga sebe bez fizičkog samoubistva, ko je na nultoj tački života i ko već za života smatra da je utonuo u nepostojanje.

Nabrojana osećanja mogu se manje-više pripisati svakom od četvoro likova, pa u nekim trenucima deluje da čitamo jednu priču što se račva na četiri kraka, koja će se možda ponovo spojiti ili bar ukrstiti – no, kad bi se priče spojile i kad bi se četvoro glavnih junaka srelo i upoznalo, to bi samo narušilo paralelne tokove koji se ionako savršeno nadopunjuju, pa je kvartet glavnih likova jedino i savršen kad nije sastavljen i kad svako nezavisno proživljava svoj život, čuvajući svoje teskobe samo za sebe.

Iako Oliver, koji je inače istaknut kao najdominantniji među glavnim likovima, na po nekoliko trenutaka dođe u vidokrug ostalih, svaki drugi susret je isključen, jer nije neophodan za dalji razvoj radnje, čije su četiri priče već krenule svojim ustaljenim tokovima.

Osim na četiri paralelna toka, radnja romana „Pedeset cigareta za Elenu“ može se uslovno podeliti i na ženski i muški deo, pri čemu se uočava još više sličnosti između likova koji čine ove dve grupe.

Likovi Magdalene i Grete kao da se nadopunjuju svojim iskustvom i patnjom, kao da jedna počinje tamo gde prestaje druga, kao da druga nosi teret što je preuzela od prve.

Kada je reč o muškim likovima, ne samo što Oliver, potpuno nesvesno, kao slučajni prolaznik, utiče na to kako će proteći Viktorov dan koji je tek počeo, nego će njih dvojicu povezati i specifičan odnos prema ženama, pa dok se u Viktorovom slučaju samo naslućuje izvor problema, dotle je Oliverovom kompleksnom položaju posvećeno najviše pažnje, tako da se njegova pokojna sestra bliznakinja Elena može uzeti kao peti glavni lik (ili kao ženski lik u muškom delu romana), jer iako fizički ne učestvuje u radnji romana, ona kao da progovara iz svake Oliverove rečenice, kao da je nastavila da živi kroz svog brata, pa čak i kroz porok konzumiranja cigareta – mada nije teško zaključiti da to Oliver sâm želi, bez namere da se tog tereta ikad oslobodi.

Čitajući iz poglavlja u poglavlje četiri različite a u krajnjoj liniji slične sudbine, ne možemo da ne saosećamo sa svakim likom, pa ćemo se vremenom toliko zainteresovati čak i za to hoće li Oliveru poći za rukom da ispuni obećanje koje je dao sebi, tako da ćemo sa pomalo neočekivanim uzbuđenjem (koje je ravno onom uzbuđenju što se javlja pri čitanju poslednjih stranica trilera) iščekivati ključni momenat paljenja pedesete cigarete.

Autor: Dušan Milijić