Ovo je drugi roman Rafael Žordano koji sam pročitala. Autorku sam otkrila zahvaljujući hitu „Drugi život počinje kada shvatiš da imaš samo jedan...“, koji mi se mnogo svideo, tako da sam poželela da pročitam još nešto što je napisala. A to je slučaj i sa ovom knjigom.

Rafael Žordano je stručnjak za lični razvoj. Ono što je specifično jeste to što putem svojih književnih likova svojim čitaocima šalje poruke i savete za bolji život. Glavna tema ove knjige je ljubav – ljubav prema sebi, prema drugom i prema svetu.

O toj temi progovorila je kroz svoju glavnu junakinju Meredit. Ona je mlada žena koja je u vezi sa Antoanom. Meredit i njena najbolja prijateljica Roz bave se glumom, ali ne uspevaju da se probiju na sceni i postanu poznate. Zbog toga se ponekad oseća poniženo i nelagodno u društvu. Isto tako ima utisak da u njenoj vezi ništa ne funkcioniše. Zbog neuspeha na poslovnom planu smatra da zavisi od Antoana, a to je nešto što zaista ne želi. Osim toga, plaši se da ne upadne u rutinu pa da više ne može da proceni da li su njih dvoje zajedno zato što se vole ili zato što im je prešlo u naviku. Zbog toga odlučuje da se udalji od svog partnera i napravi pauzu. Plan je da sa Roz krene na pozorišnu turneju, a to vreme će moći da iskoristiti da razmisli o sebi, svojoj vezi, svom životu uopšte.

Meredit nameće prekid veze od šest meseci i jednog dana. Antoan nema mnogo izbora i pristaje, posebno jer veruje da bi to kasnije moglo da im poboljša zajednički život. Meredit i Roz pratimo tokom turneje po Parizu, Marselju i Londonu, da bismo se na kraju ponovo vratili u Pariz. Njih dve će proći kroz mnoge neočekivane peripetije i avanture. Naša glavna junakinja će taj period iskoristiti da podvuče crtu, razmisli o svom životu, svojim osećanjima, o onome što želi, a pre svega – o tome šta više ne želi.

Meredit mi se mnogo svidela uprkos tome što je povremeno donosila odluke koje su me pomalo zbunjivale. Nisam baš sigurna da bih postupila kao ona. Pravljenje pauze u vezi može da bude veoma opasno, jer krajnji ishod lako može da bude razlaz. Ona počinje da vodi neku vrstu dnevnika, koji će nazvati Love Organizer, sa ciljem da unapredi svoju sposobnost da voli, što autorka naziva sjajnim terminom – voljivost. Ovaj dnevnik će podeliti na pet delova gde svakoga dana beleži svoja razmišljanja i vežbe. Radiće na sebi, na odnosu prema drugima, na odnosu prema svetu, na svojim odlukama i svojim postignućima.

Razume se da čitaoci imaju priliku da i sami primene sve ono što će Meredit zabeležiti. Žao mi je što ovakva knjiga nije napisana ranije, pošto je bilo trenutaka u mom životu kada sam skoro u sve sumnjala i pitala se kako da poboljšam život sa svojim partnerom. Možda je posle trideset godina provedenih u braku za mene pomalo kasno. Znam, reći ćete da nikada nije kasno da se poslušaju dobri saveti i da se vlastiti ljubavni odnos ponovo rasplamsa. Sada, kada sam pronašla određenu stabilnost, određenu mudrost zahvaljujući godinama, verovatno mi takvi saveti više nisu ni potrebni, mada verujem da će sigurno biti veoma korisni parovima koji su tek na početku svojih veza. Ipak priznajem da sam neke od saveta iz ove knjige primenila i da – deluju!

Pored toga što su mi prijale dogodovštine dve drugarice na pozorišnoj turneji, mnogo mi se dopala i Roz – ona je samohrana majka, rastrzana između svoje strasti prema glumi i svog deteta, dva aspekta života koji su često nespojivi. Ni Antoan nije za bacanje, jer je do ušiju zaljubljen u Meredit. Međutim, on mora da prihvati razdvajanje od nje iako mu to veoma teško pada.

Osećaj bliskosti sa likovima pojačan je stilom naracije kojim se autorka služi, ali i strukturom romana. Reč ima svako od njih – i Meredit, i Roz i Antoan – a pripovedaju u prvom licu, iz sopstvenog ugla. Takav postupak omogućio mi je da ih bolje razumem, da uđem u kožu svakog ponaosob i tako zajedno sa njima doživim sve kroz šta prolaze. Rafael Žordano zaista vešto dočarava svoje likove, bilo da je u pitanju žena ili muškarac, i sjajno prikazuje različite crte karaktera. Poglavlja su podeljena na scene, baš kao u nekom scenariju ili pozorišnoj predstavi. Prilično su pitka i kratka, jer autorka brzo poentira – nema suvišnih reči.

Kraj me je baš iznenadio. Nisam uopšte slutila da će u tom pravcu otići. Ne bih da vam ga kvarim, ali priznajem da sam očekivala klasičan završetak, gde su svi zajedno i srećni, a Rafael Žordano je sve to sjajno zakomplikovala i zakukuljila.

Zaista sam uživala čitajući ovu knjigu! Odlično je napisana – stil besprekoran i nema suvišnih detalja, tako da sam je bukvalno progutala. Mnogo mi se dopalo i to što nas Rafael Žordano poziva da napravimo sopstveni Love Organizer pružajući dodatne savete kako to da izvedemo. Neki su mi već bili poznati, a druge sam za svaki slučaj zabeležila, jer nikad se ne zna kad će biti od koristi.

Ukoliko niste čuli za ovaj roman ili niste pročitali nijednu knjigu Rafael Žordano, toplo vam preporučujem. Priznajem da malu prednost ipak dajem njenom prvencu. Ostaje mi još da pročitam „Bazar tufnaste zebre“, ali mislim da mi se mišljenje neće mnogo promeniti. Jer knjige ove autorke nikoga ne ostavljaju ravnodušnim i podstiču čitaoce da razmišljaju o sebi. Svi znamo da nema ničeg boljeg od knjige koja može da nas zabavi, ali i natera na razmišljanje.

Izvor: Goodreads
Prevod: Kristijan Vekonj